Zaustavljeni uspon Nikole Mirkovića

Ali, kako kaže Lif Enger, na reci nema neuspeha.

Ona teče i briga je da li ste keder, punoglavac ili kornjača na nekom deblu.

Što se nje tiče, možete biti baš ništa.

Pa ipak, osećaj nepravde u čoveku ne iščezava jer ponekad smo duboke vode prelazili oslanjajući se na ramena divova kojima se ne zna ni ime.

Posebna vrsta nepravde, čini se, nastaje kada, sudeći po temeljima, ostajemo uskraćeni za ono što se moglo dogoditi.

Upravo ovakva sudbina dogodila se mladom Nikoli Mirkoviću (1915-1944) koji je tragično skončao život u vreme Drugog svetskog rata na gotovo samom početku karijere koja je obećavala.

Na temeljima želje da se njegovo ime i delo makar privremeno spasu od zaborava nastala je knjiga profesora Boža Stojanovića „Nikola Mirković: Zaustavljeni uspon“ u izdanju Arhipelaga.

Knjiga govori o životu i radu mladog Mirkovića koji se u najširem smislu bavio ekonomskom teorijom, ekonomskom istorijom i demografijom, i to s velikom posvećenošću i nesumnjivim talentom.

Najpre saznajemo neke detalje iz Mirkovićevog privatnog i profesionalnog života.

Recimo da je doktorirao 1937. godine iz ekonomsko-finansijskih nauka na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu; da je 1939. na poziv Roberta Kernera, koji je rukovodio katedrom za istoriju Jugoistočne Evrope na Kalifornijskom univerzitetu, otišao u SAD i pridružio se Odeljenju za ekonomiju pomenutog univerziteta.

Pored toga, radio je i kao profesor za socijalnu i ekonomsku geografiju Nacionalno-politehničkog instituta u Meksiko Sitiju tokom 1940.

Kasnije je tokom Drugog svetskog rata bio ekonomski savetnik Vladine delegacije u SAD, a ubrzo je postao i šef Kancelarije za posleratnu ekonomsku obnovu Jugoslavije.

Kako se 1943. prijavio za vojnu službu u američkoj vojsci, poslat je na misiju u Jugoslaviju, gde je 1944. godine stradao od nemačke avijacije.

Ispostavlja se, dakle, da period u kome je mladi Mirković mogao da se razvija i radi obuhvata raspon od samo 7 godina (1936-1943).

Zadivljujuće je šta je uspeo da proizvede u tako kratkom vremenu.

Štaviše, ako je suditi po temeljima, pred Mirkovićem je tek stajalo zlatno doba.

Poglavlja koja se bave ekonomskom teorijom biće njenim poklonicima posebno zanimljiva budući da su Mirkovićevi stavovi vrlo napredni za vreme u kojem je delovao (da pomenemo samo njegove dalekosežne uvide koji se odnose na odnos između statike i dinamike u Šumpeterovoj teoriji).

Autor nas informiše da se Mirković bavio opštim trendovima ekonomske nauke u SAD ukazujući na doprinose ključnih autora, ali i nekim konkretnim temama koje su u tom trenutku dominirale akademskom scenom, na primer, teorijom monopolističke konkurencije.

(Mirković primećuje da teoriji nedostaje opštost koncepta čiste konkurencije, kao i da postoji izazov analiziranja dinamike korišćenjem statičkog aparata.)

U preostalim poglavljima autor nas informiše o Mirkovićevim doprinosima u oblastima svetske trgovine, privrede italijanskog fašizma, demografske analize i ekonomske istorije Dubrovnika.

Tom prilikom poklonici ekonomske teorije biće neprestano podsećani na činjenicu da se ideje ljudi i njihove teorije retko mogu odvojiti od konteksta u kome su nastale, dok će ljubitelji ekonomske istorije uživati u proširenim prilozima koji uokviruju Mirkovićeve doprinose u pomenutim oblastima.

Knjiga daje čitaocu orijentir u pogledu krupnih dešavanja na naučnoj sceni, zadržavajući pritom fini osećaj za istorijske detalje koji u velikoj meri doprinose opštem tonu.

Na kraju, posebno bi trebalo istaći posvećeni rad Vlastimira Đokića koji je uložio ogroman napor da sačini kompletnu bibliografiju i pruži neophodnu pomoć da se ovaj poduhvat uspešno realizuje.

Autor je vanredni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.