„Zavod je saučesnik u kriminalnom poslu SNS i Beograda na vodi“: Sagovornici Danasa o nagradi za najboljeg izdavača na 66. Beogradskom sajmu knjiga

Odluku o tome doneo je žiri koji je radio u sastavu Zlata Bojović, predsednica žirija, Anđelka Cvijić, Bojan Jović, Zoran Paunović i Marko Krstić.

Oni su, kako stoji na sajtu Zavoda, ocenili da ova institucija „svojim izdanjima, naučno-stručnim monografijama unapređuje znanje o nepokretnom kulturnom nasleđu predstavljajući ga kao živo polje preplitanja uticaja i podsticaja kulturnih, društvenih i političkih procesa“.

Šta to tačno znači u gradu koji više ni njegovi žitelji ni gosti ne prepoznaju, teško je reći, kao i u kakvoj su tačno vezi moguće impozantne monografije sa stvarnim stanjem grada i zaštite njegovijh spomenika kulture što je valjda osnovna delatnost Zavoda.

Gojko Božović književni kritičar, pesnik, esjista i izdavač, kaže da ne može da procenjuje izdavačku produkciju Zavoda jer je ne poznaje, ali da bi više voleo da je ova institucija dobila priznanje za svoju osnovnu delatnost.

– Ja ne poznajem izdavačku produkciju Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda i o njoj ne mogu da govorim. Ali bih više voleo da je Zavod dobio nagradu za svoju osnovnu delatnost i za uspeh i rezultate u zaštiti starih i značajnih zgrada u Beogradu nego za izdavaštvo. U trenucima kada su se otvorene pretnje nadnele nad sudbinom Beogradskog sajma i Sajma knjiga odluka da Zavod za zaštitu spomenika kulture dobije nagradu za izdavača godine deluje paradoksalno i cinično. Da li se možda očekuje da neki izdavač dobije nagradu za zaštitu spomenika kulture? – zapitao se Gojko Božović.

Pisac i vizuelni umetnik Dejan Atanacković smatra da je to što je Zavod dobio nagradu Sajma knjiga primer bezočnog licemerja jer će ova manifestacija, ako se ništa ne učini, zajedno sa zgradama nestati pod režimskim bagerima.

– Zavod za zaštitu spomenika je saučesnik u kriminalnom poslu Srpske napredne stranke i privatne firme Beograd na vodi kojim se Beogradski sajam, jedno izuzetno arhitektonsko i istorijski značajno zdanje ruši, ukida, obesmišljava, samo zato što je naprednjački okupator rešio da na njegovom mestu obezbedi basnoslovno skupe nekretnine svojoj interesnoj grupi… Dodeliti toj instituciji nagradu Sajma knjiga, manifestacije koja će zajedno sa zgradama nestati pod režimskim bagerima, sem ako nije reč o nenamernom propustu, deluje zaista kao neshvatljiva podrška licemerju ove prostačke i podle vlasti. Pozivam žiri koji je, uveren sam, načinio nenameran ali ozbiljan propust u donošenju ove odluke, da tu odluku preispita i poništi – poručuje Dejan Atanacković.

On dodaje da ipak trenutno najveći problem vidi u tišini izdavača.

– Moram da kažem da u ovom trenutku najveći problem vidim u tišini izdavača, konkretno onih najvećih i najuitcajnijih izdavačkih kuća koji, sa vrlo retkim izuzecima, sve to naizgled vrlo mirno posmatraju. Nadam se da će se njihov glas u ovim danima dok Sajam traje ipak čuti, jer grad nam nestaje ne samo pod režimskim nasiljem, već još i više kao posledica meni neshvatljive snishodljivosti i mazohističkog pristajanja na lično poniženje. Ovo društvo je u velikoj meri izgubilo osnovne smernice kako samopoštovanja tako i ophođenja prema javnom i opštem dobru – konstatuje Dejan Atanacković.

Branislav Dimitrijević, istoričar umetnosti i koordinator grupe za kulturu ZLF kaže da pitanje kako komentariše to što je Zavod proglašen najboljim izdavačem na ovogodišnjem  Sajmu knjiga pripada situaciji „da nije tragično bilo bi smešno“ i podseća na neke od mnogih primera u kojima ova institucija nije reagovala iako joj je to dužnost.

– Ovo pitanje spada u ono kad ne bi bilo tragično bilo bi smešno. A tragično je zbog K-distrikta koji je narušio zaštićeno područje beogradske tvrđave, tragično je zbog rušenja zgrade Ikarusa, zbog desetina srušenih vračarskih kuća, zbog hotela Jugoslavija kom sledi nadogradnja, zbog slučajeva koji nisu izuzetak već pravilo da Zavod ne samo što nije ispunio svoju dužnost već je radio u službi privatnog kapitala i investitorskog urbanizma. Poseban cinizam je što Zavod ovu nagradu prima na beogradskom sajmu koji takođe nije zaštitio i koga uskoro neće ni biti – ističe Branislav Dimitrijević.

– Da me je ko pitao, a nije, niti će ikad, ovu bih nagradu preimenovala u Nagradu za izdajnika godine. Nagradu koju Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda zaslužuje najmanje deset godina unazad, kaže za Danas književnica, prof.dr. Mirjana Đurđević, podsećajući na sve ono što je Zavod aminovao, a što je u suprotnosti sa njegovom osnovnom funkcijom.

– Izdao je saglasnost, a bez nje se nije moglo, na plansku dokumentaciju Beograda na vodi, nakon čije realizacije Savski amfiteatar slobodno može da se pretvori i u elitno skijalište za stanovnike tog zločinačkog poduhvata prema Beogradu. Izdao je saglasnost za postavljanje one nakarade na Savskom trgu i nije propisno sačuvao čak ni objekat Železničke stanice, projekat arhitekte Dragutina Milutinovića, sina čuvenog pesnika Sime Milutinovića Sarajlije. Dopustio je rušenje vrednih objekata u Ulici Kralja Milana, nemuštom formulacijom u urbanističkoj dokumentaciji da je potrebno zaštiti sve što je moguće, čime su odluku o tome šta je moguće prepustili fudbalerima umesto sopstvenim stručnjacima. Sijaset vrednih objekata kojima je rok zaštite istekao, i naprasno i bez argumenata nije produžen, pa su sravnjeni sa zemljom da bi na tim mestima vršljali „investitori“ sumnjivog porekla novca. Da ne nabrajam dalje, previše je toga – kaže Mirjana.

Ona se, kako dodaje, nada  da će nagrađeni uskoro biti nagrađeni  preispitivanjem odgovornosti za ono što su učinili Beogradu, a što se tiče Sajma, ako treba telom će ga braniti.

– Iako je ogromna šteta već načinjena, rekla bih da Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda zapravo pripada Nagrada za najboljeg izdajnika grada Beograda decenije, ako ne i nešto duže.

Aleksandra Banović, negdašnja dugogodišnja direktorka Zavoda u ona još „strašna socijalistička vremena“, pored koje nisi mogao da postaviš ni kandelabr koji se ne uklapa u odgovarajuću prostornu celinu, a znam šta govorim jer sam dugo radila u Urbanističkom zavodu i često vojevala sa njom – pouzdano se u grobu prevrće!

Jedino čemu mogu da se nadam je da će „nagrađeni“ u neko skorije vreme biti nagrađeni i preispitivanjem odgovornosti za ono što su Beogradu učinili. Lustracija je nežna reč za ove nenadoknadive štete.

Eto, vi ste me jedini pitali, pa sam vam rekla šta mislim. Lično, Sajam ću braniti i telom ako treba, jer me je majka u stomaku nosila dok je učestvovala u njegovoj gradnji ispred Direkcije za izgradnju javnih objekata – poručuje književnica prof.dr. Mirjana Đurđević