Završena javna rasprava o izmenama Zakona o kulturi

Time bi Vlada Srbije mogla da se umeša u čitavu organizaciju festivala, što je dobro kada nisu u pitanju festivali ‘problematični’ po vlast. Ali, kod festivala koji su po vlast kritički, koji su umetnički, pozorišni i koji moraju da budu autonomni – može da nastane problem. Zakon o kulturi mora da poštuje njihovu autonomiju – ukazao je za Danas Vladimir Pajić, master konzervator i restaurator, komentarišući tekst Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi, o kome se raspravljalo juče na poslednjoj javnoj raspravi u Jugoslovenskoj kinoteci, na kojoj je bio jedan od predstavnika stručne javnosti.

Predstavnici Ministarstva kulture i informisanja predstavili su učesnicima rasprave tekst Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi. Skup je trajao oko dva sata. Posle završetka javne rasprave predviđeno je analiziranje sugestija, predloga i primedbi učesnika u javnoj raspravi, o čemu će biti objavljen izveštaj na internet stranici i portalu e-uprave Ministarstva kulture.

– Izmena koji se odnosi na regulisanje statusa manifestacija i festivala, gde Vlada pokušava da svojom uredbom određenim manifestacijama i festivalima dodeli ‘poseban značaj’ idejno jeste dobra, ali se u praksi može pokazati kao očajno rešenje. Na primer, Vladi može da odluči da određeni uslovno rečeno ‘problematičan festival’ bude proglašen za poseban značaj, kao na primer „Nušićevi dani“ ili „Sterijino pozorje“, pa da ga iznutra uspori, ugasi, samim tim što će biti nadležna, kako se u samom Zakonu napominje – za status i organizaciju. Mislim da je vrlo kontraproduktivno i opasno da Vlada utiče na organizaciju i autonomiju festivala – istakao je Pajić.

Prema njegovom mišljenju, u nekim predlozima prepoznaje se dobrobit, ali u nekim drugim postoji i namera za koju ne može da se kaže da je dobra.

– Dobar je deo zakona koji se odnosi na raščlanjavanje zaštite kulturnih dobara. On je usaglašen sa međunarodnim standardima i konvencijama. Digitalizacija je, takođe, dobra stvar, ako se sprovede kontrolisano i transparentno. Ona je, inače, bila netransparentna u poslednjih godinu-dve dana – ukazao je Pajić.

Izmene zakona koje se mogu pojmiti kao negativne, prema njegovom mišljenju, najviše se nalaze u delu zakona koji se odnosi na uplate socijalnog i penzijskog osiguranja slobodnim umetnicima, konzervatorima i restauratorima. U potencijalno negativne stavke spada i deo zakona koji nalaže da se delatnost zaštite kulturnih dobara ograničava samo na ustanove zaštite, što znači da će, na konkretnom primeru, konzervaciju i restauraciju spomenika kulture moći da rade samo ustanove zaštite koje je faktički osnovala država.

Povodom terminoloških nejasnoća koje se nalaze u predloženim izmenama, Pajić kaže da je Zakon o kulturi jedan od širokih krovnih zakona i zato dolazi do mogućnosti da se različito tumači. On smatra da treba biti što precizniji u svakoj definiciji, iskazu, izrazu. Prema njegovim rečima, neke „čudne konstatacije“ treba obrazložiti i vrlo brzo urediti zakonskim aktom, jer „džep“ između donošenja ovog zakona i podzakonskih akata može da bude problematičan.

Povodom biranja članova za Nacionalni savet o kome je bilo reči na raspravi, Pajić ukazuje da su se mnoga udruženja na raspravi pobunila protiv toga da daju više kandidata i time veću slobodu Vladi da odlučuje o tome ko će biti u Nacionalnom savetu.

Predstavnici Ministarstva istakli su da će novim zakonom pokušati da spreče zloupotrebu pojma v. d. direktora, što je bilo česta pojava u prethodnom periodu. Na raspravi se govorilo i o nacionalnim priznanjima. Vladin predlog je da bi cenzus za konkurisanje i dobijanje nacionalnog priznanja trebalo da bude starosna granica od 60 godina, čime bi se „razbile predrasude“ da je u pitanju penzija ili socijalna pomoć. Predstavnici Ministarstva ukazali su da nije u pitanju samo novčana nagrada, već i povelja koja se uručuje na svečanoj dodeli. Povodom „kontraverze“ da će ministarstvo oduzimati nagrade, najavljeno je da se stečena prava neće oduzimati. Oni su ukazali i na to da ovaj tekst o izmenama i dopunama Zakona o kulturi nije konačan.