Završno veče Krokodil festivala ispraćeno ovacijama povodom uključenja Feđe Štukana

Na scenu su zatim izašle i zvanično program treće i završne večeri festivala KROKODIL započele čarobne, duhovite, oštroumne pre svega jedva dočekane, žene i Pičprič! Oralno i moralno, tema je beogradskog izdanja, a učesnice su Jelisaveta Blagojević, Monika Herceg, Markiza De Sada, Jana Jakimovska, Lila Milić i Mima Simić, dok je koordinatorka makedonska spisateljica Rumena Bužarovska.

Priču je započela Markiza De Sada, jedna od prvih srpskih dreg kraljica i istorijska ličnost ove performativne umetnosti. Povezala je oralno, moralno i revoluciju u sebi svojstvenom, ekscentričnom,
i veoma kulturološki širokom stilu.

Zatim je Rumena svoju sledeću sagovornicu predstavila kaosinonim za hrabrost, kada pomisli da nešto ne može seti se neustrašive, bez dlake na jeziku, Lile
Milić. Ona je transrodna žena, njena tema je bila moralisanje oko seksualnih radnica, elitnih, eskort i onih ‘običnih’ kao i muškaraca koji oralno leče svoje frustracije, predrasude i mizoginiju.

Sledeća pripovedačica jeste Monika Herceg, hrvatska pesnikinja, dramaturg, scenarista, urednica,društvena aktivistkinja i feministkinja. Ona je učestvovala na festivalu u debati Hrabrost- proizvedeno u Ukrajini i sasvim logično i prirodno se nakon pripovedanja o geopolitici, uključila u Pičprič pripovedanje o ženskom Orgazmu. Ona je skrenula pažnju na stigmatizovano žensko zadovoljstvo, o svom putu do orgazma, koji je kao kod mnogih žena dug i trnovit, o nedovoljnoj osvešćenosti i edukaciji mladih devojaka o odnosima. Takođe je na pitanje Mime, preporučila knjigu Dore Šustić Psi, o kojoj ćemo kasnije čuti više, sa lepo opisanim vrućim scenama.

Jelisaveta Blagojević, književnica, filozofkinja i politikološkinja, angažovana na poljima rodnih studija, kvir teorije, studija kulture, donela je novu perspektivu na temu Oralno i moralno, i na
oduševljenje publike govorila o – hrani. Navela je sećanja iz detinjstva vezana za ishranu, neka traumatična, neka komična. Smatra da niko nema tačnu meru u hrani… Užitak je uvek prekomeran! I
to je jedan od razloga zbog kog oralno nikad nije moralno.

Sledeća asocijacija bila joj je usmena istorija, kako ona smatra da upravo i ovo što se dešava na Pičprič-u je istorija, ženski glas koji nigde nije zapisan i konačno, dotakla se svog omiljenog filozofa, francuza Deride i vegetarijanstva. On je govorio da ključni problem oralnog; ishrane, užitka jeste to što, kad se hranimo nekom smrću, jedno drugom govorimo prijatno i da je za njega to etičko pitanje.

Sledeću pripovedačicu, Rumena je predstavila kao revolucionarnu umetnicu i profesorku na Fakultetu umetnosti koja u slobodno vreme, nastupa kao dreg kraljica. Jana Jakimovska nas je uvela u svoju priču humorom, publlika je sa smehom pratila inteligentne dosetke i analogije, međutim, kroz priču o oralnom seksu, zapravo je produbljivala temu toksične veze, polako nas uvodila u problematiku na koju niko nije ostao ravnodušan. Držala neverovatnu pažnju svojih gledaoca i predstavila nam statistike posledica pušenja, a zatim i statistike posledica toksične veze. Završila je temu u šaljivom tonu i dobila ovacije publike, iako moramo primetiti da je takva reakcija bila nakon svake priče sa Pičprič-a.

Za kraj je nastupila Mima Simić, voditeljka festivala Krokodil, ali ovog puta u u lozi pripovedačice. Rumena je predstavila kao veliku spisateljicu, čuvenu LGBT aktivistkinju i veoma voljenu
pripovedačicu na Pičprič specijalima. Ova priča je istinita i nema sperme u njoj, reči su kojima je započela svoju priču o učešću u emisiji Želite li da postanete milioner? Godine 2007. u kojoj je
osvojila 125.000 kuna i autovala se kao lezbijka. Emisija se događa na Uskrs, u njenoj publici sedi njen otac, profesor koji predaje u Zadru, jedini koji je želeo da pođe s njom, znajući da joj je namera
da javno kaže da je gej. Osim što predstavljam nevidljivu lezbijsku zajednicu, moram i tatu tamo zastupati…stigma na roditeljima gej deteta je veća nego na samom detetu… U moru šala, čuli smo
zapravo mnogo pozitivnih primera, dobrih iskustava, svako bi se poželeo autovati posle Mimine priče. Publika je širokim osmehom pozdravila performans i ove hrabre žene, prepuna utisaka, uz gromoglasan aplauz.

Na scenu je stupila zvezda večeri, irački pisac Hasan Blasim, koji je na festival doputovao iz Finske.
Svojom skromnom i blagom pojavom utoplio je srca prisutnih, razgovarao o svom detinjstvu, životu, o svoja dva filma, Gardenia i White Clay čiji su politički i kritički tonovi privlačili pažnju informanata Sadamovog režima u Akademiji. Nakon nekoliko hapšenja, njegovi profesori su mu savetovali da napusti Bagdad. On je pobegao i konačno se 2004. godine, nakon godina ilegalnog putovanja kroz Evropu kao izbeglica, nastanio u Finskoj. Hasanova dela su prevedena na preko 20 jezika.

Draško Milinović, voditelj festivala, upitao ga je da li ima još uvek nadu, kada je u pitanju Bliski istok i veru da će se moći vratiti u svoju domovinu, da li je optimista, da će se videti neka normalnost i mir za života, na šta je Hasan odgovorio da mu je nakon svih godina, u redu da živi svuda, svuda ima finih ljudi naročito u kulturnim krugovima. Rekao je da egzil nije uvek tragedija za pisca, to je na neki način dar, neka vrsta saznanja. Izneo je nade i želju da se svuda dogodi boljitak, ali da su svi svesni kako problemi Izraela i Palestine utiču na čitav Bliski istok. Ipak, nastavlja se nadati. Zatim je
pročitao na arapskom jeziku odlomak iz svog kratkog romana Sololand i time zatvorio prvi deo večeri.

Usledio je nastup talentovane multimedijalne umetnice Ane paške, koja se u svojoj muzičkoj izvedbi služila različitim medijima umetnosti, svirala klavir, harmoniku i pevala sa svojim pratećim vokalom.

Nesvakidašnji nastup koji pokreće mnoga čula i izaziva duboke emocije, pratio je vizual koji se tematski nadograđivao sa njenom muzičkom izvedbom. Održala je mini koncert, a poručila nam je da
ćemo imati priliku prisustvovati ful nastupu u Parobrodu u septembru i zahvalila se divnoj publici.

Drugi deo večeri, započeo je predstavljanjem rada KROKODILove i građanske inicijative Free the Streets Free the People!

Vladimir Arsenijević i Tamara Marković predstavili su 10 murala, koji su nastali, prema rečima Tamare, sa idejom da daju građanski odgovor na preplavljujuće agresivne desničarske i nacionalističke sadržaje koji kontaminiraju našu svakodnevicu. Pojavljivanje talasa stensila s likom Ratka Mladića nakon demoliranja istog, zatim hapšenje Aide Ćorović zbog gađanja murala jajima, sve anti-lgbt, antimigrantske, fašistike poruke imaju za posledicu rešenost udruženja Krokodil da uboliči svoje aktivnosti u tri smera: umrežavanje građana oko uličnih umetničkih intervencija, transformacije javnih prostora i javno zagovaranje s kreatorima javnih politika na lokalnom i nacionalnom nivou, s ciljem promene zakonskih rešenja po pitanju javnog ispoljavanja govora mržnje.

Tamara nam je ispričala o predivnoj akciji koju su sproveli u osnovnoj školi u Padinskoj skeli, koja se isticala po izrazitim fašistikim porukama, te su stupili u kontakt sa ljudima iz uprave škole i uspešno izradili četiri murala i peti, koji su sami učenici napravili.

Zamisao i poenta je bila da ponude alternativu klincima koji tu žive. Tamara napominje da to nisupuka platna, već jedan suštinski rad sa zajednicom, decom, komšilukom.

Dugo iščekivani deo večeri bilo je uključenje Feđe Štukana, posetioci festivala nisu imali prilike da ga vide, ali su ga čuli, kao i on njih, veliki broj okupljenih pružio je podršku uz gromki aplauz i glasne pozdrave. Raspoloženje je bilo na visokom nivou, iako se Feđa javio iz prostorija granične policije.

Rekao je da je prilično zadovoljan, divni ljudi rade tamo, slikali su se, družili, doneli su mu hranu. Od objašnjenja, zašto ne može ući u Srbiju, dobio je rešenje u kom piše da predstavlja sigurnosnu pretnju, zabrana nije određena vremenskim periodom, znači, na neograničen vremenski period. Nada se da će sad kada ima ovaj papir advokat naći neko rešenje povodom zabrane.

Izrazio je ljubav prema Beogradu, voli da provodi vreme u njemu i žao mu je što nije u mogućnosti da fizički bude prisutan. Naravno, Mima ga je u svom maniru pitala hoćemo li mi čitaoci dobiti nešto iz ovoga, da li ga inspiriše ova situacija. On se, naravno, nasmejao i pomenuo da je dobio sličnu poruku od srpskog pozorišnog reditelja Kokana Mladenovića: Šta te briga, skupljaš materijal za novu knjigu! Rekao je da su mu živci čelični, ipak je padobranac, ništa ga ne može izbiti iz takta. Govorio je o ljubavi prema pisanju. Ja sam do malo pre bio teški nacionalista i nisam više izlečio si me! , poruke su kakve dobija od ljudi nakon čitanja njegovog romana. Trenutno ne piše, čeka dovoljno jaku inspiraciju koja će ga vezati za stolicu, ali nigde ne žuri. Veruje da se promene u društvu dešavaju, kroz promocije, druženja. Uz osmeh je pozdravio svih 15 hiljada ljudi u publici, kako mu je Draško preneo, a publika se potrudila aplauzom i ovacijama da zvuči tako, kao da broji 15 hiljada ljudi.

Približio se kraj večeri, a samim tim i zatvaranje jednog od najvećih regionalnih književnih festivala,
koji je ove godine nosio inspirativan i simboličan naziv Gimme shelter.

Festival je otvorila mlada srpska književnica Nađa Petrović i u istom maniru, mlada književnica iz Rijeke, Dora Šustić, imala je priliku da ga zatvori. Dora je spisateljica, scenaristkinja i filmska
rediteljka, dobitnica nagrade Drago Gervais za svoj debitantski roman Psi. Trenutno se nalazi na KROKODILovoj rezidenciji u Beogradu i kako kaže, ovde se odomaćila. Svoj prvi roman karakteriše
kao putovanje, istraživanje o tome kako pisati. Radnja romana prati priču studentkinje filma, koja ulazi u komplikovanu opsesiju, ljubavnu vezu sa starijim fotografom, udovcem, prati raspad iluzije i
njeno razočaranje. Za kraj je pročitala odlomak svoje knjige i time učinila da posetioci festivala na kratko odlutaju mislima u Prag i sobu u kojoj je njena junakinja provela mnogo vremena. Verujemo da je nakon završene večeri, publika probuđena, puna utisaka, inspiracije, promišljanja i ljubavi otišla
svojim životima.

Piše: Nikolina Đorđević, Krokodilov novinar na dan