Zbog čega bi reditelji i glumci kod nas štrajkovali?

Reditelj Goran Marković smatra da kod nas štrajk uveliko traje, na protestima Srbija protiv nasilja.

– Naši reditelji i glumci štrajkuju već dugo. Svake subote uveče, zajedno sa ostalim nezadovoljnim ljudima koji ne vide kraj ove nesreće“ kaže Goran Marković.

Reditelj Stevan Filipović misli drugačije.

– Glumci i reditelji kod nas nemaju razloga za štrajk, jer su 90% beskičmenjaci koji su u dilovima sa mafijaškom vlašću, dilovima jedni sa drugima, i čak sad prave preventivne dilove sa opozicijom, za svaki slučaj, ako ipak padne Vučić. Plus, nemaju zrno ljudskosti i empatije da se solidarišu bilo sa kim. Tako da – ne. Čast izuzecima, posebno iz starije generacije – ističe Stevan.

Glumica Gorica Popović, kaže da bi njene kolege trebalo da štrajkuju zbog napada vlasti i većih plata u pozorištu.

– Štrajkovali bi zbog ovih poslednjih postupaka vlasti prema glumcima. Što se tiče uslova snimanja na serijama ja lično nemam primedbi ali sigurno da bi plate u pozorištima mogle da budu pristojnije. Onda ne bi bilo te kuknjave da glumci idu da snimaju, a primaju plate u pozorištima. Da se, generalno, više izdvaja pozorištima za projekte . Ranije se finansiralo 10 projekata godišnje, a sada je to znatno smanjeno i jako teško zapošljavamo ljude iz tehnike. Kolaps je u pozorištima u Beogradu što se tiče dekoratera, električara, šminkera, majstora svetla. Ti ljudi primaju bedne plate koje bi morale da se povećaju, ti ljudi su neophodni za izvođenje jedne pozorišne predstave – naglašava Gorica Popović.

Prema rečima reditelja Srđana Dragojevića, njegove kolege, reditelji, svakako imaju razloge za obustavu rada.

– Reditelji kod nas bi svakako morali da štrajkuju zbog ignorisanja SBB-a da kolektivnoj organizaciji UFUS-AFA zaštita isplaćuje zakonom određen procenat prihoda kojim se isplaćuju autorska prava scenarista, snimatelja i reditelja za re-emitovanje njihovih dela. Dug koji je već dostigao 12 miliona evra svakako bi popravio materijalni status Autora, pogotovo starijih, koji su pretežno bili u statusu samostalnih umetnika i čije penzije ne prelaze 200 evra mesečno – skreće pažnju Dragojević.

Mladi reditelj Siniša Cvetić, koji je postigao veliki uspeh sa svojim debitanstskim filmom „Usekovanje“ smatra da je koren problema u kapitalizmu, koji po sebi generiše prisilan rad, kao i da bi u Srbiji trebalo da dođe do radikalizacije borbe upravo u tom smislu.

– Anonimni šef jednog od studija u Holivudu je izjavio da je strategija za okončavanje štrajka filmskih radnika tako što će prosto sačekati da članovi sindikata počnu da gube pare pa samim tim i stanove. Ovo nam svedoči o tome da je rad u kapitalizmu prisilan – iako imamo pravo na izbor da ne radimo, taj izbor će nas verovatno koštati krova nad glavom, dakle to onda i nije neki izbor. Uprkos tome filmskim i televizijskim piscima su se pridružili glumci u štrajku. Velika je hrabrost rizikovati krov nad glavom zarad suprotsavljanja sistemu koji je autokratski i prisilan. Imam utisak da je slična vrsta radikalizacije neophodna i nama u našoj borbi u Srbiji. Radnički narod mora da rizikuje svoje poslove i svoj novac jer samo tako može da izvrši dovoljno veliki pritisak na autokratsku vlast naše zemlje. Radnici u Srbiji moraju sve da zaustave. Što više njih prestane da radi to se temelji, ne samo ove kleptokratske vlasti, već i kapitalističkog ustrojstva ove zemlje uzdrmavaju. S obzirom na tretman koji neki glumci u ovoj zemlji imaju možda bi bilo idealno da od njih ovakav oblik borbe i krene, zaklučuje Siniša Cvetić.