Foto Miroslav Dragojević„Tog leta 2022. godine, u vreme invazije Rusije na Ukrajinu i tinjajuće korone, Bane Bumbar i moj drug Cveja otišli su poslednji put preko savskog mosta u stvarnu daljinu. Nema više natpisa „Nastaviće se“ koji je postojao na kraju svake epizode. Ostao je samo natpis na završetku serije: „Kraj“. Da li je?“
Ovaj tekst Srđana Karanovića, reditelja antologijskog serijala „Grlom u jagode“, stoji na zadnjoj korici knjige „Sa Cvejom“, uz fotografiju Branka Cvejića sa cigaretom zvanu Belmondo.
Da njegov odlazak u stvarnu daljinu nije kraj, da je legendarni glumac ostao u našoj kulturi, u životima svoje porodice, prijatelja, publike, poštovalaca, i da je i dalje na sceni sa svojim kolegama, pokazala je promocija knjige „Sa Cvejom“ upriličena danas u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.
Na toj sceni decenijama nas je oduševljavo svojim ulogama, tu kuću je dugo godina vodio kao upravnik i voleo je kao sopstveni dom, podsetili su njegove kolege Branka Petrić, Vojislav Brajović, Tamara Vučković Manojlović, reditelji Slobodan Unkovski, Gorčin Stojanović i Stefan Arsenijević.
Ko je bio Branko Cvejć i po čemu će sve ostati upamćen, govorili su i Beka Vučo, po čijoj je ideji nastala knjiga „Sa Cvejom“, Zoran Hamović, u ime izdavačke kuće Clio koja je zajedno sa Fondacijom Moj Balkan objavila knjigu, a moderator razgovora bio je Aleksandar Milosavljević.
Sve ono što je Cveja, kako su istakli, njegov izuzetni dar, plemenitost i toplina, gospodstvo, dostojanstvo, neodvojivi su od njegove beskrajne duhovitosti i šarma, ali i etičkih kodeksa do kojih je ozbiljno držao.
Glumica Tamara Vučković Manojlović, sadašnja direktorka JDP, podsetila je kako je Branka Cvejića, Srđana Karanovića i Gorana Markovića upoznala 1985. u Petoj beogradskoj gimnaziji, kada su bili gosti škole.
– Nisam ni sanjala da ću šest godina kasnije da postanem članica Jugoslovenskog dramskog, da ću se sa Cvejom družiti na sceni i oko scene, i da ćemo deliti i iskustvo upravnika. Mnogo se priča o „Bojanovim bebama“, glumcima koje je u JDP primio reditelj Bojan Stupica.
A ja bih htela da kažem kako je devedesetih godina dočekana moja generacija, da zahvalim JovanuP Ćirilovu i Branku Cvejiću na tome i svemu čemu su nas učili – rekla je Tamara Vučković.
O Branku Cvejiću, s kojim je decenijama delio scenu JDP, a kao bliski prijatelj i život, moglo bi da se priča kroz hiljadu anegdota, istakao je Voja Brajović, sećajući se nekih događaja iz predstava „Agamnenon“ ili „Kraljica Elizabeta Engleska“.
– Ni ova knjiga „Sa Cvejom“ od četiri stotine strana ne može da sabere šta je sve bilo na ovoj sceni. Mi smo na toj sceni i sada sa Cvejom, znam da je ovde sa nama i da sve sluša, i pazim da se nešto ne obrukam pred njim. Uz svo gospodstvo i dostojanstvo koje je posedovao, Cveja je bio vrlo jednostavan čovek, otmen, i znam da nikako ne bi voleo da o njemu govorimo drugačije.
Neki kažu da je ostao bez zasluženih priznanja, a u stvari, Cveji ne trebaju priznanja. Možda nekim priznanjima fali Cveja – rekao je Voja Brajović, ističući da u životu nije imao nikog ko ga je toliko podržavao kao Cveja.
Reditelj Slobodan Unkovski, koji je u JDP potpisao neke od antologijskih predstava, doputovao je u Beograd iz Ljubljane gde režira novu predstavu, na pola dana, samo da bi „Sa Cvejom“ danas bio na sceni.
Kako je podsetio Unkovski, sarađivali su i družili su se decenijama, a kako je istakao, nemoguće je govoriti o Cveji a ne prisetiti se njegove duhovitosti.
– Ne mogu sve anegdote i priče da stanu u jednu knjigu. Cveja je bio divan kolega i prijatelj, obožavao je smeh, i ja ću o njemu tako i da govorim .- rekao je Unkovski, koji je ispričao nekoliko duhovitih scena iz njihove dugogodišnje saradnje.
– Direktor pozorišta radi sa ljudima, ali radi i sa parama, a Cveja je svoje pregovore i cenkanje kad je potpisivao ugovore kojima je u JDP angažovao druge reditelje i stvaraoce doveo do savršenstva, i jako je uživao u tome – rekao je Unkovski.
– Sećam se kad smo tih mračnih devedesetih godina išli kod nekih donatora da tražimo novac za predstavu. Njegovo ubeđivanje bilo je impresivno, to su neke od najboljih monodrama koje sam video u životu – prisetio se Unkovski.
Za Branku Petrić Cveja je ostao oličenje dobrote, divan čovek i prijatelj koga će zauvek nositi u srcu. Koliko je bio duhovit i spreman na sve ludosti samo zbog smeha, ispričala je kroz anegdotu iz davnih vremena Dubrovačkih ljetnjig igara, kada je Petar Kralj igrao Hamleta, a Cveja je u moru pravio intervju s njim.
– Volela sam Cvejin hedonizam, po tome je mogao da se zove i Hedon, kao moj mlađi sin. Bio je fantastičan na sceni kao glumac, fantastičan kao prijatelj, izborio se da se Jugoslovenskom dramskom devedesetih godina ne promeni ime, i spajao je ovaj prostor naše nekadašnje zajedničke zemlje.
A bio je fantastičan i kao vozač, prisetila se Branka Petrić, voleo je da niko od njegovih prijatelja i poznanika ne bude brži od njega.
– Ako čovek može da stavi potpis na svoj život, potpis na Cvejinom životu je njegova porodica – istakla je Branka Petrić.
Ceo profesionalni život rediteja Gorčina Stojanovića vezan je za Branka Cvejića, prvi ugovor o svom angažmanu u JDP potpisao je upravo sa njim, 1984. godine.
– Kad danas razmišljam o Cveji rekao bih da je imao mediteranski temperament, bez obzira što je bio divan gospodin beogradski. I Cveja jeste sa nama i dalje, jer ga stalno pominjemo kroz anegdote.
Ali i kroz ono čemu nas je učio. Trideset pet – šest godina koliko sam ga poznavao, toliko je prisutan u mom životu, i naučio me je divnoj vrsti pozorišne etike – dubokoj odanosti teatru, najviše Jugoslovenskom dramskom – istakao je Stojanović.
Iako se o Branku Cvejiću uglavnom govori kroz pozorište, on je tokom karijere, kako je podsetio filmski reditelj Stefan Arsenijević, na filmu i televiziji snimio više od 150 uloga.
– Ali, ona koja uz njegovo ime odmah iskoči je lik Baneta Bumbara, a ja sam čaroliju serije „Grlom u jagode“ otkrio kao srednjoškolac. Osećao sam nostalgiju za vremenom u kojem nisam živeo dok sam je gledao, a u centru svega je bio Cveja. Potpuno je fascinantno kako je igrao Baneta Bumbara – nije mu bio cilj da bude razmetljiv, igrao je svedeno, požrtvovano, za seriju i celu njenu ekipu.
Arsenijević je podsetio i na Karanovićev film „Jagode u grlu“ iz 1985, koji kod naših kritičara nije baš dobro prošao.
– Ta nepravda ispravljena je na festvalu u Veneciji, gde su kritičari najuglednijih filmsih časopisa dali odlične ocene filmu, Branku Cvejiću i celoj njegovoj ekipi. Ta uloga Baneta Bumbara zaista je epskih razmera – istakao je Arsenijević.
Prema rečima Zorana Hamovića, glavnog urednika izdavačke kuće Clio, on je izuzetno počastvovan što je učestvovao u jednom ovakvom projektu, jer je Branko Cvejić za njega izuzetna ličnost.
– Dok ga nisam poznavao identifikovao sam ga sa njegovim ulogama, a kad sam se sa Cvejom lično sreo shvati sam da smo u istom svetu, u istoj vrsti „balona“ u ono teško vreme devedesetih godina. Nismo se družili intezivno, ali smo imali jednu vrstu prepoznavanja.
Kako je istakao Hamović, Cveja je uvek bio hrabar da iskaže svoj stav, svoj duh jugoslovenstva i građanstva, i po tome su bili vrlo bliski.
– I sada je priča o samom Cveji pobedila priču o knjizi koju smo mu posvetili, a ta knjiga je kolektivno svedočantsvo o njemu, svedočanstvo ljubavi koje osećamo prema njemu – istakao je Hamović.
Beka Vučo, po čijoj je ideji nastala knjiga „Sa Cvejom“, istakla je da su pokušali, koliko je god moguće, da se oslobode patetike, i da u isto vreme unesu nešto od samog Cveje – njegov duh i šarm, poneku šalu, ali i odmerenost, eleganciju u izrazu i tonu, dostojanstvo, korektnost i, pre svega, jedan građanski duh.
Kroz mnoštvo autorskih tekstova, kako je istakla, provejavaju i naznake vremena u kome je Cveja živeo i stvarao – od dana informbirovske Jugoslavije kada je rođen, do građanskog posleratnog Beograda, preko Titove Jugoslavije i zlatnog doba socijalizma, do turbulentnih devedesetih i raspada Jugoslavije, ratova na Balkanu, pada diktatura, kratkih demokratskih uzleta i, najzad, do današnjeg stanja letargije, osećanja nemoći.
– Knjiga je posvećena Cvejićevim unucima, Zori, Ajle i Branku, a želja nam je takođe da umetnička publika, ona koja ga je poznavala, kao i ona šira do koje ova knjiga stigne, oda priznanje i ne zaboravi čoveka koji je tako mnogo svima nama dao. I posle njegovog odlaska, mi ostajemo Sa Cvejom – istakla je Beka Vučo.
Pored najbližih članova porodice Branka Cvejića, supruge Vesne, sina Žarka i unuka Zore i Branka, „Sa Cvejom“ na sceni JDP danas su bili i Goran Marković, Renata Ulmanski, Svetlana Ceca Bojković, Božo Koprivica, Sonja Liht, Mrđan Bajić, Dragan Mićanović, Vojin Ćetković, Milica Mihajlović i brojni drugi članovi ansambla ove kuće.
Posveta na 400 strana i 188 fotografija
Na oko 400 strana u svojim autorskim tekstovima o Cveji govore Voja Brajović, Branka Petrić, Renata Ulmanski, Boris Isaković, Mirjana Karanović, Mira Banjac, Svetlana Bojković, Svetozar Cvetković, Irfan Mensur, Seka Sablić, Anita Mančić, Dragan Mićanović, Renata Ulmanski, Vanja Ejdus, Tanja Bošković, Seka Sablić, Žarko Laušević, Gordana Marić…
Tu su i tekstovi Srđana Karanovića, Gorana Marković, Rajka Grlića, Stefana Arsenijevića, Andreja Nosova, Branislava Mićunovića, Gorčina Stojanovića, Biljane Srbljanović, Siniše Pavića, Ivana Medenice, Ksenije Radulović, Aleksandra Milosavljevića, Svetozara Rapajića.
Ko je bio Cveja za njih zapisali su i Tamara Vučković Manojlović, Novica Antić, Gorica Mojović, Mrđan Bajić, Draško Adžić, kao i veliki broj njegovih ličnih prijatelja i članova najuže porodice.
O Cveji govore i kolege iz regiona, Paolo Mađeli, Slobodan Unkovski, Milena Zupančič, Dino Mustafić, Snježana Banović, Jeton Neziraj, Urša Raukar.
Preuzet je i jedan broj priloga o njemu objavljenih u knjigama i časopisima, autora kao što su Jovan Ćirilov i Dejan Mijač, mnoštvo intervjua i izjava koje je sam Cvejić davao, tekstova koje je pisao različitim povodima.
Knjiga je opremljena sa oko 180 crno-belih fotografija koje su detaljno opisane u registru fotografija prikupljenih iz mnogih izvora: pre svega arhive JDP, Jugoslovenske kinoteke, Radio Televizije Srbije, pozorišta širom Srbije, ili direktno od umetnika fotografa kao i iz porodičnih arhiva.
Pored izdavača i uređivačkog odbora, Ksenije Radulović, Aleksandra Milosavljevića i Zorana Hamovića, iza ove knjige stoje i Jelena Kovačević Barać koja je sakupila i priredila sveobuhvatan dokumentaciono-arhivski materijal, Dragana Lacmanović koja je uobličila dizajn i opremu knjige, i Nataša Nikolić koja se pobrinula za usklađivanje jezika u tekstovima oko sto autora koji su pisali za knjigu ili čiji su prilozi preuzeti iz raznih medija.
Posle JDP, knjiga „Sa Cvejom“ će u narednom periodu biti predstavljena i na značajnim pozorišnim i filmskim festivalima, kao i u glavnim kulturnim centrima regiona. Posebno dopunjeno E-izdanje knjige planirano je na proleće 2024. godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
