Zbog čega volimo da idemo u pozorište

– Ideja za objavljivanje svetskog dramskog stvaralaštva potekla je od Novice Antića i Jovana Ćirilova. Ćirilov i ja smo priredili “Antologiju ruske drame”, a potom su u našem izdanju nastale i antologije francuske, engleske, kanadske i američke drame. Rad na ovoj “Antologiji nemačke drame” u tri toma preuzeo je profesor na “Fakultetu dramskih umetnosti” u Beogradu Ivan Medenica, koji je i izabrao tim priređivača i prevodilaca u kojem su bile Bojana Denić, Drinka Gojković i Jelena Kostić Tomović. Zajednički se odlučilo da se izbor načini u tri knjige, i da se izabrane drame podele po vremenskim periodima.

            Veoma srećna zbog priznanja, Slavka Ilić dodaje da je veoma tačno zapažanje Ivana Medenice o tome da ova tri toma nemačke drame, koja pokrivaju doba od 1945. godine do 2008, simbolično predstavljaju periode koji, od završetka “Drugog svetskog rata” počinju kajanjem i optimizmom, da bi se u 2008. godini završili novim početkom (ili krajem?), u vremenu kada se ne zna šta će da bude sa ovim svetom. Glavna urednica “Zepter World Book” se nada da će čitaoci uživati u izvanrednim nemačkim dramama, baš kao i u dramama iz ranije objavljenih antologija “Zeptera”, koje su rasprodate i čija su izdanja obnovljena.

            Bojana Denić, jedna od priređivačica i prevoditeljki ovog izdavačkog poduhvata, takođe vrlo srećna zbog nagrade Sajma, rekla nam je da se na ovom projektu radilo četiri godine, da se u “Antologiji” nalazi više od 35 dramskih tekstova, a da su se u izboru našli „pisci i komadi koje smo znali, zatim pisci koje smo poznavali ali njihove komade nismo videli na našim scenama i, najzad, tu je veliki niz pisaca za koje čujemo prvi put“.

            – Sve se tekstovi mnogo razlikuju, a kreću se od ekspresionizma, dokumentarnog, istorijskog, parabole, utopije, komada realizma i dobro skrojenih komada, do eksperimenata u formi jezika – kaže Bojana Denić, koja na pitanje šta “Antologija” znači u našoj sredini odgovara da je ona „poziv rediteljima, dramaturzima, teatrolozima i upravnicima pozorišta da te drame pročitaju, razmisle o njima, stave ih na scenu i produže život dramskog teksta. Jer, zbog toga volimo da idemo u pozorište“.