Zbogom, dragi Mune

Na komemoraciji su govorili: Isidora Sekulić, urednica kulturne rubrike informativnog programa RTS-a, Dragan Babić, novinar i urednik, glumica Ružica Sokići filmski i književni kritičar Milan Vlajčić.

– Nije patetično iako je sasvim subjektivno kada kažem da je Muharem Pervićbio najdarovitiji, najobrazovaniji, najplemenitiji i najinteligentniji čovek koji je ušao u Takovsku 10. Nije voleo sastanke, ali je voleo druženje i činio nas je boljim nego što jesmo – rekla je Isidora Sekulić.

Govornici su se osvrnuli na Pervićev vedar duh, duh koji kaže „da“, na neutaživu potrebu za istraživanjem modernih pozorišnih i filozofskih težnji u svetu, na oštru i pravičnu kritiku kojom je isticao ono najbolje u kulturi.

Ružica Sokićnaglasila je da je rad sa Pervićem uvek bio daleko više od posla u malom teatru.

– Od spremanja predstave u Ateljeu 212, od teatra je Mune uvek pravio malu akademiju, filozofsku studiju i nadasve – toplu druželjubivost. Muharem je najsvetliji trenutak naše pozorišne misli… Zbogom, dragi Mune – oprostila se Ružica Sokić.

– Mune je bio onaj Jaspersov „drugi“ koji vas uči da egzistencija nije puko postojanje. Zaticao sam ga u redakciji Studenta na početku karijere kako na rasturenoj pisaćoj mašini piše kritiku za list Politika. Pitao bih ga kasnije nekom prilikom, kada ga u kafani „Trandafilović“ vidim da olovkom piše tekstove, zašto se ne služi kompjuterom a on bi jednostavno odgovorio: „Ja sam čovek koji misli kroz olovku. Neko drugi će to prekucati gde treba.“ Ivo Andrić, pisac strog prema drugima i prema sebi, jednom prilikom dao je najveće priznanje Muharemovom radu kada je rekao: „Volim kako taj Muharem piše. On to najbolje radi.“ Kritičari posle smrti kod nas nikada nisu imali naročito dobar tretman i plašim se da će tako biti i sa Muharemom – rekao je Vlajčić.

Po završetku govora iz publike se čuo komentar da se Muharemovo ime brisalo sa špica brojnih televizijskih emisija, te da se neko drznuo da potpiše svoje ili ime koje bi mu odgovaralo, pa mi ni danas nismo svesni njegovog pregalaštva, ali i nepravde.

Komemoraciji su, pored brojnih kolega iz pozorišta i televizije prisustvovali i: glumac Milenko Pavlov, direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović, dramaturg Jovan Ćirilov, muzičar Nenad Milosavljević…

Pervićje preminuo 29. jula u 77. godini. Bio je glavni urednik Kulturno-umetničkog programa Televizije Beograd, u vreme emisija Kino oko, Petkom u 22 i glavni urednik književnog časopisa Delo. Književnu i pozorišnu kritiku objavljivao je u NIN-u i Politici i autor je više studija i knjiga o jeziku, poetici, pozorištu, književnosti, filozofiji, kao i televizijske serije o posleratnom kulturnom i umetničkom životu – Kako se kalio čelik i ostalo.

Nagrade

Za knjigu „Tradicija i kritika“ (1977) Muharem Pervićdobio je nagradu „Đorđe Jovanović“, a za naslov „Volja za promenom“ (1995) Sterijinu nagradu. Pervićje 2007. dobio i Tanjugovu nagradu Zlatno pero za najbolju pozorišnu kritiku o predstavama 41. Bitefa, a dve godine ranije dobio je Povelju za životno delo Udruženja književnika Srbije. Jedan je od priređivača prvog izdanja sabranih dela Ive Andrića.