Zbogom, naš Gigo

Kada smo snimali „Senke“, pričali smo dugo kako je odnos Bobe i Gige nešto najlepše što smo i ja i on napravili u svojim glumačkim kreacijama. Kad god bi se sreli, udario bi me po potiljku, kao Giga Bobu. Bio je moj glumački Ćale. Bio je divan, topao čovek, lepo je pevao, svirao gitaru, više je voleo da priča o pecanju nego o glumi, voleo je žene i žene su volele njega. U svim mojim rediteljskim projektima ostvario je divne uloge. Otišao je rano. Mogli smo još malo da se družimo i radimo. Mnogo će mi nedostajati. Zbogom, Gigo moj – ovim rečima Dragan Bjelogrlić oprostio se od Marka Nikolića, Puškara, Karađorđa, Gige Moravca… To su prve tri prve uloge po kojima će najširi auditorijum pamtiti umetnika Marka Nikolića, glumca, lafa, boema i, kako rekoše njegove kolege i prijatelji, „velikog a skromnog čoveka“.

– Evo, sad su me zvali iz Sarajeva – kazao je glumac Voja Brajović za Danas, rezimirajući time da je u regionu odjeknula vest o smrti Marka Nikolića, čiji je lik Dragiše Gige Moravca obeležio kultnu seriju „Bolji život“, kao i neka sretnija vremena, pre rata i pre raspada zajedničke zemlje. Epizoda kada sa koleginicama za 8. mart putuje u Grčku i pomaže im u švercu bundi i cipela, pa sam nagrabusi ili kad objašnjava šta je to moča pa kaže „mi, Popadići, nikada se nismo bojali masti, nego gladi. Moča, to vam je… Ma neka vam Emilija prevede na latinski!“, samo su neki od mnogih blistavih momenata Nikolićevog portretisanja Dragiše Popadića alias Gige Moravca.

U jednoj od analiza „Boljeg života“ antropološkinja Ildiko Erdei skrenula je pažnju da je pater familias Popadića zanimljiv i po tome što je imao nedvosmisleni srpski identitet u simboličko-geografskom smislu. Uz to, Giga je, za razliku od svoje supruge Emilije s građanskim pedigreom, i u kasnijim repriziranjima serije „Bolji život“ i ovde i u regionu ostao omiljen lik kao i njegov sin Boba. Giga je bio bliži običnom čoveku i u socijalizmu i u tranziciji i u iscrpljujućem neoliberalnom kapitalizmu. Bio je bliži radničkoj klasi, levici i neko ko je umeo da dočara srpski mentalitet tako da se svima dopadne.

– Jako me pogodilo – prvo je što kaže Svetlana Ceca Bojković – Bili smo partneri u „Boljem životu“ pet godina. Bili smo partneri i u Narodnom pozorištu, na raznim snimanjima. Marko je bio pre svega veliki glumac ali i veliki čovek i nekako mi se čini da je bio preskroman za ono koliko je vredeo, ako me razumete. Ipak, i sami vidite, toliko je odjeknuo njegov odlazak i ipak se vidi koliko su ga ljudi voleli i cenili – konstatovala je Svetlana Ceca Bojković.

– Marka ću prvo pamtiti po tome što smo zajedno počeli – kaže Voja Brajović, dodajući da su on i Marko Nikolić bili zajedno u klasi Predraga Bajčetića. – Sećam se naših zajedničkih strepnji o tome da li smo uopšte vredni da se bavimo poslom koji smo voleli. Ja sam imao osamnaest godina, on 21. NJegova je zebnja bila realnija, jer je imao više iskustva. NJegovi najbliži i njegove kolege znaju da smo izgubili divnog glumca i čoveka čije uloge ostaju upamćene. Markova uloga Gige Moravca je zaista uloga nacionale. On je svojim šarmom i glumačkom ličnošću oslikao jedan divan deo mentaliteta našeg roda – pozitivan odnos prema svakom problemu. Pavić je njegov lik smestio u urbanu sredinu, pri tom je poreklom iz centralne Srbije, a koji, opet, vodi društvo napred i u čijim se namerama prepoznavao njegov put u budućnost i u bolje sutra – primetio je Brajović, prisetivši se sa setnim osmehom da su u Boljem životu on i Marko Nikolić bili suparnici. – Jako mi je žao i zbog toga što smo obojica bili željni da se družimo jedan sa drugim, ali su nam se putevi u poslu često razdvajali. Jutros, razmišljajući o njemu, pomislio sam da je bio gord, gord u svojoj skromnosti. Bio je privržen, profesionalan, ne dajući nikad sebi neku važnost, što je najlepša osobina kod pravih umetnika – zaključio je Voja Brajović.

– Puno smo radili baš u seriji „Bolji život“, ogroman broj scena, a znali smo se još kao deca – kaže za Danas glumac Ivan Bekjarev, takođe jedan od markantnijih likova iz „Boljeg života“ u kojem je igrao premazanog direktora Kurčubića. On kaže da je sa Nikolićem još kao dete u Kraljevu igrao u dečijoj predstavi. – To je bila predstava „Ivica i Marica“ u Kraljevačkom pozorištu i kasnije smo se mnogo šalili sećajući se tih dana i naših početaka. Marko je bio divan glumac, čovek i strašan profesionalac u najboljem smislu te reči. Tih mali milion scena koje smo snimali zajedno u „Boljem životu“, radili smo tako da nikad nismo imali nijedan problem. Dobro smo se slagali i uklapali i najbrže smo snimali scene u kojima smo nas dvojica. Šta da vam kažem… Baš sam potresen. Mnogo sam ga voleo i teško mi pada njegova smrt jer sam verovao da se oporavio i da je završio sa bolešću – kazao je Ivan Bekjarev.

– Bio je toliko veseo, zabavan, pričao nam je anegdote, zajedno smo se smejali, ali je nekako kopnio, to smo videli i, nažalost, bolest mu se vratila – kaže Gorica Popović. – Šta da vam kažem, Marko je neko s kim sam toliko puta u životu mnogo toga prošla zajedno. I „Bolji život“ i „Karađorđevu smrt“. Snimala sam sa njim i „Senke nad Balkanom“. Veoma je teško. On je bio sjajan glumac i bio je divan čovek – istakla je Gorica Popović.