Zbogom prelepoj gospođici jugoslovenskog filma

Prelepa gospođica jugoslovenskog filma, kako je opisao Šerbedžija, koja će jednako ostati upamćena po daru u umetnosti glume i otmenosti koja je krasila njenu ličnost do kraja života, preminula je trećeg, a sahranjena je 7. aprila na Novom groblju u Beogradu.

Iza nje su ostale antologijske uloge u više od četrdeset filmova i TV serija, iako je mogla da odigra još toliko, da nije bila tako istančanog glumačkog ukusa.

– Kada se pojavila na platnu sve je zasenila svojom lepotom – rekao je Šerbedžija. – Retko koja umetnica ima tako gospodstveno lice kao Snežana Nikšić. NJeno lice u tom čudesnom filmu „Papirnati avionic“ zasijalo je punom lepotom i zasigurno je bilo vrlo važno za njegov veliki uspeh. Bili smo partneri u dva filma. Oboje smo bili mladi, počeli smo da glumimo odmah posle akademije. U „Čudnovatoj mladosti Borisa Horvata“ koga je režirao Branko Ivanda 1967, i u „Sedmini“ Matjaža Klopčiča 1968. Toliko je bila nestvarno lepa da joj je ta savršena lepota gotovo smetala i odmagala na filmu. Valjda su je zbog toga i mnogi jugoslovenski filmovi, ratnih i seoskih tematika, koji su se tada obimno snimali, zaobilazili u velikim krugovima – naveo je Šerbedžija, dodajući da ona zbog toga nije bila nesrećna.

– Kao da joj je odgovarala ta posebna i na neki način povlašćena pozicija u jugoslovenskom filmu. Osim toga, tih njenih ranih umetničkih leta više ju je zanimao teatar, te je prve uspešne uloge ostvarila u legendarnom Ateljeu 212 Mire Trailović, i to u delima klasika. Volela je Snežana i film, ali je više, čini se, volela život. I to život, koga je ona sebi organizirala na svoj način – istakao je njen kolega i bliski prijatelj Rade Šerbedžija.

Posebno emotivno (gotovo na ivici suza), od Snežane Nikšić se oprostio Želimir Žilnik, prisećajući se i dugogodišnjih zajedničkih druženja uz vremena kada je bila u braku sa rediteljem Vukom Babićem.

Naradila se Snežana u svom pozorištu u Dvorištu, gde je bila i glumica, i upravnica, i rekviziterka, i spremačica. Iako je po svojoj harizmi bila izrazito filmska glumica, sebe je videla na pozorišnoj sceni – rekao je Žilnik, podsećajući posebno na njihovu saradnju u filmu „Lepe žene prolaze kroz grad“, koji su snimali 1986.

Žilnik, Šerbedžija i Goran Marković s velikim poštovanjem govorili su i o legendarnom glumcu LJubi Tadiću, s kojim je Snežana Nikšić bila u braku sve do njegove smrti 2005. godine.

Kako su izjavili, ona je bila najsrećnija u krugu svoje porodice, i nije žalila za filmskim ekipama, putovanjima i druženjima.

Miona Deler Babić: Čuvam mantil moje majke iz filma „Gravitacija“

Ćerka Snežane Nikšić iz braka sa rediteljem Vukom Babićem, Miona Deler Babić, pijanistkinja i kantautorka, opisala je svoju majku kao nežnu, toplu, dostojanstvenu, ali i vrlo strogu, kako u sopstvenom životu, tako i u vaspitanju koje joj je usadila.
– U Milanu, gde živim petnaest godina, još uvek čuvam mantil koji je majka nosila 1968, u filmu „Gravitacija“, u kojem je igrala sa Radetom Šerbedžijom. Ona nije želela da budem glumica, iako sam ja u jednom trenutku razmišljala o tome. Smatrala je da je najvažnije da steknem dobro obrazovanje, završim škole, i da tek onda odlučujem o budućoj profesiji. Bila je istančana i probirljiva u svemu – iako je njena prava ljubav bilo pozorište, i sebe je doživljavala pre svega kao pozorišnu glumicu, smatrala je da nije bilo dovoljno karakternih uloga kakve je ona želela, i odbijala je da igra u predstavama u kojima u tom smislu nije videla sebe – izjavila je Miona Deler Babić.

Goran Marković: Pedantna, skromna, duhovita

Komemoracija Snežane Nikšić završena je projekcijom digitalizovane verzije antologijskog ostvarenja „Majstori, majstori“ Gorana Markovića, u kojem je ostala nezaboravna ulogom Gordane, nastavnice engleskog jezika (to će biti i prvi film iz ciklusa posvećenog velikoj glumici, koji je na programu Kinoteke tokom maja).
– Uvek je bila ozbiljna, pa nisi znao da li je to što kaže šala ili zbilja. I njen smisao za humor bio je drugačiji, poseban. Snežana je bila tako duhovita, pedantna, skromna, dostojanstvena, nikada se nije žalila, niti govorila o svojim problemima – istakao je Goran Marković.

Dve ljubavi, Vuk Babić i LJuba Tadić

Gotovo da je lepo što Snežana nije više radila. Možda je, tada, u najranijoj mladosti, mogla uzeti kufere, otputovati u beli svet i pokušati to svoje lepo građansko lice internacionalizovati. I ja sam siguran da bi ona u tome uspela. Govorila je i engleski sjajno. Ali, Snežana je više volela ljude s kojima je delila život. Vuka Babića, sjajnoga filmskog režisera i intelektualca, a kasnije jednog od najvećih umetnika našega vremena, velikoga LJubu Tadića. Snežana se potpuno dala toj velikoj ljubavi sa LJubom, film i teatar postavila je na sporedni kolosek svoga života. Tako je počelo i naše druženje, jer u to doba LJuba i ja smo postali najbolji drugari – rekao je Šerbedžija.