Basista Idola i vozač tramvaja koji je od „dvojke“ zaradio spondilozu: Zdenko Kolar u borbi protiv gradskih vlasti

Čuveni basista stao je u odbranu tramvajskog mosta koji su 1942. podigli Nemci, kao okupatori. Nakon rata ga je lokalno stanovništvo zvalo Nemački most, a za njegovu istoriju je bitno reći da je podignut na mestu srušenog mosta kralja Aleksandra.

Most je od miniranja nemačkih nacista, prilikom povlačenja, 20. oktobra 1944. godine, spasio beogradski učitelj Miladin Zarić.

Od 1984. na ovom mostu su postavljene tramvajske šine za pravac prema Bloku 45, pa se ovih dana obeležavaju i četiri decenije te njegove funkcije.

Aktuelna gradska vlast zbog Beograda na vodi želi da ga ukloni i napravi novi. Ne zna se koja će biti sudbina starog mosta, s obzirom na ranije najave da bi mogao biti prenesen u neki od beogradskih parkova.

Danas u 17 časova „Združene inicijative i pokreti “ organizuju i događaj povodom prvog prolaska tramvaja kroz Stari savski most.

Kolar će zajedno sa kolegama biti deo protesta protiv rušenja. Osim po sviranju u kultnoj grupi, Beograđani će Kolara pamtiti i kao vozača tramvaja tokom devedesetih, nakon raspada Idola.

Kako je pričao u intervjuima, najčešče je vozio dvojku, koja je je bila jako zamorna linija. Na njoj je zaradio i spondilozu, koju još nazivaju šoferskom bolesti.

Pored dvojke, vozio je je i tramvajsku liniju 3 od Omladinskog stadiona do Kneževca koja već neko vreme ne postoji. Iskustva sa tih vožnji su mu pomogla, kako je pričao u jednom intervju, da spozna soc – realizam Beograda.

“Najstrašnije je bilo jedne zime pre sedam godina. Vozio sam ‘trojku’ za Kneževac. Na početnoj stanici ušlo je samo nekoliko putnika. Vrata nisu mogla da se zatvore, grejanja nije bilo. Napolju minus dvadeset, puca drvo. Ljudi mole da bar malo zagrejem, a meni se i usta zaledila. Morao sam da izađem da otrčim dva-tri kruga oko tramvaja, da bih mogao da nastavim vožnju. Tako sam prošao kroz pravi soc-realistički period i osetio ‘Maljčike’ na svojoj koži”.

Zdenko Kolar, muzička karijera

Zdenko Kolar je zajedno sa Vladom Divjanom, Srđanom Šaperom, Nebojšom Krstićem i Božom Jovanovićem osnovao „Idole“.

Sa Divljanom je pre toga svirao u nekolicini drugih grupa. „Idoli“ su postojali oko 5 godina ali su ostavili neopisiv trag u istoriji domaćeg rokenrola. Našli su se na kompilacijskom albumu „Paket Aranžman“ (1981) koji je predstavljao presek beogradske scene, ali i vetar u leđa za dalji rad mladih bendova.

Njihov drugi album “Odbrana i poslednji dani”, izdat 1982. je u nekoliko relevantnih izbora i glasanja proglašen za najbolju jugoslovenski album svih vremena.

Svirao je sa Divljanom kao deo njegovog „Old Stars benda“, ali i sa „Zonom B“ u kojoj je svirao blues. U proteklim godinama vratio se gitarskom popu i zasvirao je sa bendom „Zvuk ulice“, sa kojima je objavio i dva albuma.

Pored vožnje tramvaja, mnogi ga se sećaju iz devedesetih i kao maskote iz reklame “C Marketa”, gde je postao njihovo zaštito lice na novčanici od 11 dinara.