Zelenović: Šabac je videlo slobode u Srbiji

U Francuskom institutu u Beogradu na skupu posvećenom piscu i prevodiocu Stanislavu Vinaveru, Zelenović je rekao da su Francuska i Pariz za Vinavera imali neprocenjiv značaj i bili njegovo „Videlo sveta“.

„Vinaver je najevropskiji poslenik srpske kulture. Svojim delom i genijalnošću otvorio je širom vrata ulasku evropske duhovnosti u naše nacionalno biće“, rekao je Zelenović.

On je dodao da je Vinaverovo delo dragoceno danas u Srbiji, jer govori o slobodi, modernosti i toleranciji, o tome da li i kako da budemo društvo ljudi otvorenog uma.

„Kultura, u kojoj je Vinaverovo delo i njegova borba protiv mračnjaštva, kao i njegov patriotizam, jedan od ugaonih kamenova, mora da bude temelj naše borbe za normalnu Srbiju“, poručio je Zelenović.

Zelenović je rekao da je prijateljstvo i razumevanje sa Francuskom i danas od ključnog značaja za Srbiju i da skup posvećen Vinaveru u Francuskom institutu svedoči tom prijateljstvu i želji da delimo zajedničku evropsku budućnost.

Profesor Gojko Tešić rekao je da je Vinaverovo „Videlo sveta“ najlepši spomenik koji je jedan pojedinac mogao podići Francuskoj i da je Vinaver poznavalac svega što čini francuski duh.

„Porodica Vinaver je deo najlepše šabačke tradicije. Njegova majka je bila uspešna pijanistkinja a otac lekar koji je doneo prvi rentgen aparat u Srbiju“, podsetio je Tešić.

Profesor Radivoje Konstatinović podsetio je na manifestaciju posvećenu Vinaveru koja je u Šapcu pokrenuta 2015. i „čestitao Šapčanima što nastavljaju najevropskiju i najsrpskiju tradiciju“.

Fondacija Stanislav Vinaver čiji je osnivač Grad Šabac predstavila je večeras u Francuskom institutu naučni zbornik sa skupa posvećenog vezama tog pisca i francuske umetnosti, koji je organizovan kao deo Vinaverovih dana evropske kulture u Šapcu.

Prevodilac, pisac, novinar i diplomata Stanislav Vinaver rođen je u Šapcu 1. marta 1891. godine, u uglednoj jevrejskoj porodici.

Vinaver je preveo na srpski jezik „Dobrog vojnika Švejka“ Jaroslava Hašeka, „Gargantuu i Pantagruela“ Fransoa Rablea, „Alisu u Zemlji čuda“ Luisa Kerola, „Doživljaje Toma Sojera“ Marka Tvena, „Tristrama Šendija“ Lorensa Sterna.

Prevodio je sa engleskog, poljskog, češkog, ruskog i nemačkog jezika. Njegovi slobodni prevodi, osoben stil i novi izrazi nailazili su na otpor izdavača, ali su postali nenadmašni, skoro kao i originalna dela.

Među delima Stanislava Vinavera su „Zanosi i prkosi Laze Kostića“, „Nadgramatika“, „Evropska noć“, „Čuvari sveta“, „Pantologija novije srpske pelengirike“ i „Najnovija pantologija srpske i jugoslovenske pelengirike“, „Šabac i njegove tradicije“, „Gromobran sveta“, i druga.