Želim da igram u kritičkim predstavama, a da one ne budu zabranjene

Ljudi treba da se osveste da je njihov život i život njihove dece u njihovim rukama – zaključio je glumac Ammar Mešić u razgovoru za Danas.

Mešić je u francuskom animiranom dečijem filmu „Vilijeva planeta“, koji je upravo počeo da se prikazuje u bioskopima, dao glas glavnom junaku – desetogodišnjem dečaku Viliju.

– Nisam znao o čemu se radi u crtanom filmu. Novak Ašković me je zvao na kasting za „Vilijevu planetu“ i posle tri dana mi je javio da sam dobio ulogu. Prihvatio sam posao, ali kada sam počeo da radim film, shvatio sam da je jako zanimljiv, pre svega u profesionalnom smislu. Sa skoro trideset godina dajem glas dečaku koji ima deset. To mi je bio izazov – kazao je Mešić i objasnio da u francuskom filmu dečak Vili putuje sa svojim roditeljima po svemiru, upada u polje asteroida, i njihov svemirski brod biva uništen. Vili ostaje sam u kapsuli. U narednih par godina vidimo ga kako uči da postane veliki i šta sve radi da bi opstao, a u svemu tome pomaže mu robot Bak. Mešić je primetio da je Vili pomalo svemirski Robinzon Kruso, i pretpostavio da je inspiracija za film bila godina jubileja sletanja na Mesec. On je kao poruku izdvojio potrebu za preživljavanjem i samousavršavanjem.

– Poistovetio sam se sa avanturističkim duhom dečaka Vilija jer sam bio izviđač. Mislim da će film deci probuditi emociju da nikada ne odustanu. U pitanju je i samospoznaja koja potiče od vaspitanja i obrazovanja, pa i kulture roditelja – kazao je Mešić.

Film nije njegov jedini angažman u oblasti kulture za najmlađe. On je u svom rodnom gradu Prijepolju, u amaterskom pozorištu, režirao predstave za decu, povučen iskustvom režiranja diplomske predstave „Maslačak i Retard“. Prva od dečijih predstava je bila „Porodica Kremenko“, koja je doživela veliki uspeh u tom gradu, a potom su usledile i „Lepotica i zver“ i „Tarzan“.

– Preferiram rad sa decom jer stariji imaju neko svoje mišljenje i svako se u sve razume. Deca s druge strane imaju želju da saslušaju, probaju i urade nešto novo. Kod njih vidim potrebu da stvore prelepu bajku na sceni u kojoj i klinci i publika uživaju – primetio je Mešić i dodao da ima želju da u Prijepolju napravi repertoar dečijih predstava. Međutim, prema njegovim rečima, Prijepolje je kao grad izgubilo pozorište i ljudi su izgubili naviku da u pozorište odlaze.

– Treba napraviti repertoar pa makar se predstave igrale jednom nedeljno. U početku neka bude jedan čovek u sali, sledeći put će biti dva… pa će onda doći i sto ljudi. Tako se stvara i kultura grada, stvaraju se budući glumci, umetnici, obrazovani ljudi. Posebna želja mi je da klincima stvorim naviku odlaska u pozorište, na premijere, književne večeri, jer sutra kada porastu i dođu u veliki grad – imaju izgrađenu naviku i želju da se kulturno uzdižu – rekao je Mešić.

Upitan da komentariše „Igru prestola“ šaljivo je odvratio: „Je l’ moram?“ On je u domaćim medijima postao poznat kao jedini Srbin koji je glumio u kultnoj seriji.

– Daleko od toga da to nije uspeh, naprotiv, ponosan sam na to što sam bio deo najvećeg projekta u istoriji serijskog programa. Ali kada su novinari počeli da zovu i da se raspituju, stvarno nisam imao nikakav komentar. Prosto ne želim da budem prepoznat samo kao glumac sa Balkana koji je igrao u „Igri prestola“ – primetio je on.

Na pitanje kako želi da bude prepoznat on je odgovorio da bi voleo da igra u „kritičkim predstavama koje se bave problemima u društvu“ i, kroz smeh dodao, „da te predstave ne budu zabranjene“.

– Igrao sam pre par godina u mjuziklu „Braća Bluzeri“ s tim što je moja moja drugarica Katarina Borisavljević radila dramatizaciju i poistovetila radnju sa Beogradom i političkom situacijom grada. Voleo bih da igram u takvim političkim predstavama koje kritikuju ne samo vlast već i opoziciju i ukazuju na probleme današnjice. U predstavama kao što su „Dogvil“, kod reditelja poput Kokana Mladenovića, serijama poput „Senke nad Balkanom“, „Besa“, „Državni službenik“.

Kao još jednu kvalitetnu predstavu koja se bavi društvenom kritikom izdvojio je novopazarsku „Beton mahala“ koja se igra u Zvezdara teatru.

– To je jedna od najboljih omladinskih predstava koje sam u životu gledao. Predstava je iz Novog Pazara, ali je tamo zabranjena da se igra, pa se igra u Zvezdara teatru. E tako nešto bih voleo da igram – naglasio je glumac.

Poslednja serija koju je radio je „Pogrešan čovek“. Ona je snimljena u kooprodukciji Hrvatske i Srbije. Tumačio je ulogu mladića koji izvršava samoubistvo zbog svoje seksualne orijentacije, na čemu se i zasniva radnja. Igrao je i u prvoj sezoni „Vojne akademije“, u seriji „Zauvek mlad“ i prvoj internet seriji „Evropa, bre“ u režiji Miroslava Lekića, ali kao posebno zadovoljstvo istakao je kratku ulogu novinara u novoj sezoni „Otvorenih vrata“.

– Ostvarila mi se životna želja da upoznam našu vrhunsku glumicu Vesnu Trivalić – kazao je Mešić.

Kao problem za neafirmisanog glumca on vidi to što u ovoj zemlji ne postoje velika mogućnost za kasting.

– Ne može na osnovu slika da se donese zaključak da li je neko za ulogu ili nije. Pogledajmo vrhunske glumce koji su nekada bili slatki i mali, pa su onda šminkom, kostimom i sjajnom glumom izneli snažne uloge, bez obzira na pojavnost. Zato treba mlađim kolegama da se otvore kastinzi – smatra Mešić.

Bravo za Lokalni front

– Iako nisam član nijedne stranke ili partije, simpatizer sam Lokalnog fronta, koji je, smatram, trenutno jedina kvalitetna priča u Srbiji. To su pre svega dobri ljudi koji nisu ogrizli u novcu i korupciji, već su zdrava i savremena politička opcija. Veliko bravo za njih, festivale koje organizuju u Kraljevu i sve što rade za zemlju – istakao je Mešić.

– Mislim da i dalje živimo u devedesetim, samo u zamaskiranom evropskom paketu, dok se Lokalni front zalaže protiv te ugnjetavačke „politike devedesetih“ – zaključio je.