Želim mu da se odmori, a sa nama će živeti kao jedan od najvećih dok je ovoga sveta: Nada Šargin povodom smrti Žarka Lauševića

– Još kad sam bila devojčica sam ga obožavala. Kad god se pojavi u nekom filmu a tad se ljudi nisu toliko kao sada pojavljivali na ekranima nego onda kada se nešto iskreira i uradi. On je meni bio fascinantan. Strašno me je i kao dete pogodilo i sve ono što mu se desilo posle ali negde sam priželjkivala da radim sa njim i to mi se desilo u najlepšem mogućem projektu “Vreme zla”. Igrali smo oca i ćerku i ja sam se pored njega osećala dobro kao partner. Ta njegova dubina i pristutnost vas preplave i ne moraš ništa da znaš šta ćeš da radiš na sceni nego se prosto prepustiš. Sedeli smo kod njega u moto houm-u često, radili na scenama i razmenjivali ideje. Pohvaljivao me je kako sam se dobro spremila. Dolazila sam sa sve knjigama Ćosićevim, a ja sam, u stvari, još kao mlada glumica slušala, pričali su mi reditelji i glumci kako je on u stvari uvek bio sa gomilom knjiga i na probama bio spreman i prespreman. Njegov život su i strašne i tragične stvari obeležile ali i taj njegov izvrstan i veliki talenat i strast koju je prema glumi imao i koju je pokazivao na snimanjima i time kako je svakog poštovao i podjednako voleo od saradnika.  Želim mu da se odmori ali će svakako živeti kao jedan od najvećih dok god bude ovog sveta – poručila je Nada Šargin.

Žarko Laušević rođen je 19. januara 1960. u Cetinju. Bio je srpski i crnogorski filmski i televizijski glumac.

Bio je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta, gde je ostvario uloge u velikom broju predstava.

Na filmu je debitovao 1982. godine, ulogom u filmu Progon. Iste godine ostvario je značajne uloge u filmovima Savamala i Direktan prenos. Vrlo brzo je dobio jednu od glavnih uloga u TV seriji Sivi dom (1984), koja mu je donela veliku popularnost.

Nakon toga, igrao je uloge u više od dvadeset filmova i televizijskih serija, među kojima su: Šmeker (1985), Svečana obaveza (TV) (1986), Dogodilo se na današnji dan (1987), Oficir s ružom (1987), Braća po materi (1988), Boj na Kosovu (1989), Original falsifikata (1991), Bolje od bekstva (1993), Kaži zašto me ostavi (1993), Nož (1999).

Žarko i njegov pet godina stariji brat Branimir, zvani Mili, 31. jula 1993. godine napadnuti su od grupe huligana u blizini podgoričkog lokala „Epl”.

Tom prilikom je Žarko iz svog pištolja CZ-99 usmrtio napadače Dragora Pejovića i Radovana Vučinića, a teško ranio Andriju Kažića, dok je ovaj prilazio da se pridruži napadačima. Osuđen je na 13 godina zatvora zbog dvostrukog ubistva.