Ženska priča o balkanskoj mačo kulturi

Rekla bih da je bilo pokušaja cenzure, ali da smo mi čvrsto stali iza filma. Mislili smo da je važno da pokažemo da ne podležemo pritiscima jer umetnici moraju da imaju slobodu da kažu šta žele – kaže makedonska rediteljka Teona Strugar Mitevska, čije je film „Kad dan nije imao ime“ juče prikazan na Festivalu autorskog filma.

Ostvarenje koje je svetsku premijeru imalo na Berlinskom festivalu inspirisano je slučajem koji je 2012. pokrenuo etničke tenzije i nasilne proteste u Makedoniji, kada su na jezeru Smiljkovac ubijena četiri makedonska mladića. Ali ovaj film ne pokušava direktno da rekonstruiše incident koji policija vodi pod imenom „Monstrum“ niti njegov sudski epilog, već da kroz poslednja 24 sata života nekih izmišljenih mladih ljudi prikaže kompleksnost društvenog okruženja, religioznih i etničkih pritisaka u Makedoniji, kao i u celom regionu.

„Film je pretrpeo medijski linč. Učinjeno je sve da ne bude makedonski kandidat za Oskara, sa obrazloženjem da nije dovoljno dobar, zbog čega Makedonija neće ni imati svog predstavnika na dodeli nagrada američke Akademije“, objasnila je na konferenciji za novinare Elma Tataragić, scenaristkinja filma i selektorka Sarajevo film festivala. Ona dodaje da svi ljudi koji se bave filmom znaju kolika je to glupost i kaže da je najveći problem bio što je ovo ostvarenje previše kritično prema društvu. „Oni misle da mi moramo da pravimo tapiserije koje će visiti na zidovima i gde ćemo na naivan i plitak način prikazivati naše lepe Bosnice i Makedonijice, a ne ono što nas sve tišti“, napominje Tataragić. Ipak, ona je ocenila da je bilo dobro što su se pojavile reakcije na film, jer, kako kaže, u Bosni i Hercegovini, gde ona živi, niko ne bi reagovao jer je zavladala potpuna apatija. „Mi sada možemo da snimamo šta god hoćemo jer je ljudima svejedno. A to je još gore“, ističe scenaristkinja, dok Teona Strugar Mitevska dodaje da je dobro što je postojala diskusija o filmu.

Rediteljka objašnjava da je sam slučaj koji je potresao makedonsku javnost bio samo povod da u filmu govori o samom društvu i dubokim problemima koji postoje u njemu. „Zanimalo me je kako smo kao društvo došli do tog trenutka da je moguće ubiti nekog mladog čoveka i gde može nestati jedan nevin život“, ističe Mitevska.

Elma Tataragić priča da je taj istiniti tragičan događaj imao filmski potencijal, ali da oni nisu hteli da se bave time kako je politički i društveno izmanipulisan. „Nikoga nije zanimalo ko su ti ljudi. Čime su se bavili, koju su muziku slušali, u koju su školu išli… To je postalo jedno nacionalno pitanje, što je nešto najgluplje. Mi smo pošle sa te ljudske strane“, kaže ona.

Teona Mitevska ističe da su njeni junaci mladi ljudi koji imaju veliki potencijal, ali da se on urušava jer je jedina mogućnost koja im je data mačo priča.

„Film govori o svim našim društvima na Balkanu. Držaću se Makedonije koja je već 20 godina samostalna država a gde se mi sve vreme vrtimo u nekom začaranom krugu. Priča je o tome zašto smo mi ovde gde smo“, naglašava rediteljka.

Film u velikoj meri govori o nasilju. „To je nešto čemu smo izloženi. Sa našim starenjem to nasilje ne prestaje, nego se ponovo rađa sa novim generacijama. I one su tome izložene. Nasilje je ušlo u sve pore društva. Ali mi smo hteli da pokažemo da postoji neka nada. Ona se nalazi u njihovom preispitivanju. Pre nego što budu ubijeni, postoji trenutak u kome ti mladići spoznaju šta je nasilje“, dodaje Tataragić.

Film o mladićima zapravo je jedna ženska priča. „Postoji taj ženski koncept u filmu. Vidimo drastične razlike između mladih i starijih žena, koje bi trebalo da budu autoriteti ali to ne mogu da budu bez muškaraca. U filmu figure očeva namerno izostaju. S druge strane, jedna od tih mladih junakinja kaže – žene su budućnost Balkana“, zaključuje scenaristkinja.

Glumci

Glavne uloge u filmu igraju naturščići, mladići koji je rediteljka Teona Strugar Mitevska otkrila na kastingu. Ansambl koji čine: Leon Ristov, Hanis Bagashov, Stefan Kitanović, Dragan Mishevski, Ivan Vrtev Soptrajanov, Hanis Bagashov i Igor Postolov od premijere u Berlinu pobrao je sve pohvale kritike, a momci su za svoju glumu nagrađeni i na nekim od festivala gde je film prikazan.

Kinematografija i politika

„Od filmskih centara u regionu, trenutno se najviše novca za kinematografiju izdvaja u Srbiji i Makedoniji. HAVC u Hrvatskoj je u krizi. Teško je razvijati mlade generacije kada se direktori smenjuju preko noći. Nakon Hrvatske, nešto slično se nedavno dogodilo i u Makedoniji. U Sloveniji je takva kriza dovela do toga da se potpuno zaustavi produkcija i da ove godine nemamo nijedan film iz Slovenije. Sve to ima velike posledice na nas koji ne volimo da nam neko govori kako treba da pričamo priče“, kaže scenaristkinja i selektorka Sarajevo film festivala Elma Tataragić. Makedonska rediteljka Teona Strugar Mitevska dodaje da je veliki problem to što se politika meša ne samo u kinematografiju nego u celu kulturu i da će nešto moći da se događa na Balkanu tek kada se skloni odatle.