Prvo, osnivačko načelo Povelje PEN-a je da književnost ne poznaje granice.
Pritom je pojam granica upotrebljen u svom uobičajenom značenju, kao razdvojna linija između zemalja i nacija. Za mnoge žene u svetu i skoro za sve žene do relativno bliske prošlosti, prvu, poslednju i možda najmoćniju granicu predstavljao je prag roditeljske ili muževljeve kuće u kojoj je živela.
Da bi imale slobodu govora, kao i pravo da čitaju i pišu, ženama je bila neophodna i sloboda fizičkog, socijalnog i intelektualnog kretanja. Malo je društvenih poredaka u kojima se ne gleda popreko na ženu koja ulicom šeta sama.
PEN izražava uverenje da nasilje nad ženama, bilo unutar kućnih zidova, ili na javnom mestu, predstavlja opasan oblik cenzure. Širom Zemljine kugle kultura, religija i tradicija stavljaju se kao vrednosti iznad ljudskih prava i u njima se nalaze razlozi za podsticanje i odbranu nepravde prema ženama i devojčicama.
PEN izražava uverenje da je akt ućutkivanja ljudskog bića, u stvari, akt poricanja njegovog postojanja. To je jedna vrsta smrti. Čovečanstvo trpi velike gubitke gušenjem slobodnog izraza ženske kreativnosti i znanja.
PEN zastupa sledeća međunarodno priznata načela:
1. Nenasilje: Kraj nasilju nad ženama i devojčicama u svim njegovim pojavama, od fizičkog i zakonskog, preko verbalnog i psihičkog do digitalnog nasilja. Razvijati i podržavati uslove u kojima žene i devojčice mogu slobodno da se izraze i nastojati da se svako narušavanje rodne jednakosti podvrgne ozbiljnoj istrazi, a krivac kazni, uz obezbeđenu nadoknadu za žrtvu.
2. Bezbednost: Zaštiti žene u književnosti i novinarstvu i boriti se protiv nekažnjavanja napada i maltretiranja žena književnica i novinarki neposredno, javno i na društvenim mrežama.
3. Obrazovanje: Eliminisati rodnu nejednakost na svim obrazovnim nivoima. Obezbeđenjem pristupa kvalitetnom obrazovanju za sve žene i devojčice stvoriti trajne uslove da žena koristi svoje pravo na pismenost.
4. Jednakost: Garantovati ženama jednakost sa muškarcima pred zakonom. Osuditi diskriminaciju žena u bilo kom obliku. Preduzeti neophodne korake da se diskriminacija iskoreni i da se razvojem i unapređenjem ženskog pisma postigne puna jednakost među ljudima.
5. Dostupnost: Osigurati ženama jednak pristup širokom krugu prava, od građanskih, političkih, ekonomskih do socijalnih i kulturnih, što im omogućava slobodno učešće i javno prepoznavanje u medijima i čitavom spektru književnih formi. Uz to, ženama i devojčicama treba garantovati pristup svim medijima, što je osnovni činilac slobode izražavanja.
6. Paritet: Utemeljiti jednak ekonomski tretman žena pisaca i zahtevati da zaposlene književnice i novinarke budu plaćene bez ikakve rodne diskriminacije.
Prevod sa engleskog: Vida Ognjenović
Posle višemesečnog rada na tekstu Ženskog manifesta, u kome su učestvovali Uprava Međunarodnog PEN, mnogi ugledni pisci iz različitih kultura i PEN centara, Ženski manifest je usvojen na 83. Kongresu Međunarodnog PEN u Lavovu. U narednom periodu Ženski manifest biće objavljen u 146 zemalja širom sveta.
_________________________________________________
(c) za srpski jezik: „Arhipelag“ www.arhipelag.rs
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
