Ženski momenat prisutniji je u dokumentarnom filmu

Martovski festival u trenutku kada domaći autori dokumentarnog filma doživljavaju sve veću ekspanziju u svetu predstavlja do 1. aprila presek nacionalne produkcije ove forme, ali i najbolje domaće kratkometražne, animirane i eksperimentalne filmove. O novom izdanju ove manifestacije, ali i uspehu domaćeg dokumentarnog filma i strategiji za razvoj srpske kinematografije i u drugim žanrovima, za Danas govori Boban Jevtić, direktor Filmskog centra Srbije i ovogodišnji specijalni savetnik za program Martovskog festivala.

* Šta nas sve očekuje na jubilarnom 65. festivalu? Šta biste izdvojili?

– Preporučio bih retrospektive koje pokazuju našu tradiciju, poput retrospektiva Radio-televizije Srbije, Zastava filma i Fakulteta dramskih umetnosti, i s druge strane retrospektivu produkcije VICE, platforme koja pravi sve zanimljivije dokumentarne filmove. Pored filma „Tierra Utopia“, mislim da će biti interesantan i film „Dugo putovanje u rat“. U pitanju je jedan vrhunski, poluedukativan film, koji predstavlja veliko pomeranje takve vrste ostvarenja za domaću produkciju. Iznenađujuće dobro napravljen film, na nivou kanala BBC ili History.

* Po novoj koncepciji Martovski festival osmišljen je kao nacionalna platforma za dokumentarni, kratkometražni, animirani i eksperimentalni film. Kako objašnjavate zamah pre svega domaćih dokumentaraca i njihov uspeh na međunarodnom nivou?

– Sistemska podrška je tu od najvažnijeg značaja. Preko Ministarstva kulture i Filmskog centra Srbije dokumentarni film dobio je svoj prostor. Postoje posebni konkursi za dokumentarni film, organizuju se posebne radionice, posebne edukativne platforme… sve to pomaže. Dokumentaristi se uz pomoć države šalju da svoje projekte prezentuju i pičuju u svetu, što je jako važno, posebno u ovoj oblasti. Najzad, ono što je bilo kao trešnja na torti jeste taj ugovor sa RTS. Javni servis je odlučio da uvede termin za emitovanje dokumentarnih filmova i pristao je da učestvuje u samim produkcijama dokumentarnih filmova. Kad se producira jedan dokumentarni film koji ima globalne ambicije, vi morate da krenete od matične zemlje – da dobijete sredstva na državnom fondu i da se nacionalni prikazivač obaveže da će kasnije prikazati vaš film. Svi ti faktori su jako važni, ali najznačajnije jeste da smo mi već imali talente koji su se svih ovih godina u jako teškim uslovima razvijali i da smo samo zbog toga sa dokumentarnim filmom izbili u prvi plan u regionu.

* Moramo da pomenemo da je ovogodišnja dobitnica za životno delo Martovskog festivala Jelica Đokića prva žena koja dobija ovo priznanje…

– To potpuno neverovatno zvuči!

* U kojoj meri žene imaju više mogućnosti u radu na dokumentarnim, animiranim ili eksperimentalnim filmovima nego u dugometražnim igranim ostvarenjima?

– Problem je što koliko god da vi imate na fakultetima i među profesionalcima podjednak broj žena i muškaraca, kad je reč o velikim projektima, nekako se uvek daje prednost muškarcu. Kad kažem veliki projekti, mislim na finansijski izazovne projekte. To u dokumentarnom filmu, koji po prirodi stvari nije toliko skup, izgleda donekle drugačije. Ženski momenat je tu mnogo prisutniji. Da ne zaboravimo, naš najveći uspeh ikada u dokumentarnom filmu je osvajanje glavne nagrade na IDFA festivalu prošle godine rediteljke Mile Turajlić. Naši najveći producenti dokumentarnog filma su takođe žene. Imamo dosta rediteljki. Tako da je tu rodna ravnopravnost u mnogo boljoj poziciji nego u igranom filmu.

* Da li je možda u planu da se napravi specijalni konkurs posvećen ženskim autorima?

– Sigurno da to ostaje da se vidi u budućnosti. Ono što je jako bitno u svim tim raspravama, a tu imamo Švedsku kao najbolji primer, koja je uspela da napravi 50-50 odsto odnos muških i ženskih autora u svojoj zemlji, jeste da je važno paziti da rodna ravnopravnost ne bude izražena kroz kvote, nego da bude prirodno uspostavljena. Da li je to onaj momenat nakon fakulteta? Na umetničkim fakultetima postoji isti broj žena i muškaraca, ali posle toga uvek muškarci bolje prođu dok se žene posvete nekim drugim zanimanjima u tom trenutku. Najveći problem ženama profesionalcima koje se čak i dokažu jeste problem zasnivanja porodice i kako gleda profesija na to. Mi smo razmišljali o posebnom konkursu za žene. Ali ono što ćemo sigurno uraditi do kraja godine jeste jedno istraživanje kako bismo dobili egzaktne brojke gde su žene u industriji i koliki procenat zauzimaju. Znamo da ima veliki broj žena producenata. Za razliku od drugih zemalja, kod nas ima žena direktora fotografije. A recimo uopšte ih nema u zanimanjima u domenu zvuka ili u nekim drugim kategorijama… I relativno malo ima rediteljki u igranom filmu.

* Treba pomenuti da je budžet za film ove godine neverovatno veliki – milijardu dinara. Šta će to doneti srpskoj kinematografiji?

– Svako ulaganje donosi stabilnost, a to je ono što je najvažnije. Mi smo na početku godine napravili jedan kalendar svih konkursa do kraja 2018, upravo zato što znamo sa koliko novca raspolažemo. Tako da ljudi mogu na miru da spremaju svoje projekte. Mi smo za relativno kratko vreme uspeli da izbacimo u prvi plan srpski dokumentarni film. Za igrani film treba malo više vremena, ali mislim da ćemo i za to vrlo brzo imati dobre vesti. Jedan igrani film se snima od tri do pet godina. Od faze rada kada dobije novac na nacionalnom konkursu dok izađe u bioskope, prođe najmanje tri godine. Ja sam na ovom mestu dve i po godine tako da očekujemo da igrani film tek napravi prave uspeh krajem ove godine ili početkom sledeće. Tada se završavaju neki filmovi u koje zaista verujemo.

* Da li biste izdvojili neke od njih?

– Ne bih izdvajao neki film, zato što tu imamo velike autore koji pripremaju nove filmove, ali i dosta debitanata od kojih mnogo očekujemo. Videćemo šta će biti na kraju.

Kako uspostaviti veću ravnopravnost u filmskoj profesiji

– Ja sam ispred FCS predstavnik Srbije na Eurimažu, najvećem panevropskom fondu. Mi smo jedni od osnivača radne grupe za rodnu ravnopravnost i uzimamo pozitivne primere iz Saveta Evrope kako u filmskoj profesiji, audio-vizuelnom sektoru, uspostaviti bolju ravnopravnost. A već nagrada koju FCS sponzoriše na Festu posvećena je ženama autorima za ženske priče. Ove godine organizovaćemo veliko predavanje u okviru nekog od narednih festivala gde će govoriti ljudi iz Saveta Evrope kako može rodna ravnopravnost da se primeni u svim segmentima. Mi smo verovatno jedna od zemalja regiona koja najviše učestvuje u svim tim akcijama.