Žensko arhitektonsko društvo poziva na rekonstrukciju društvenih vrednosti

U svom saopštenju Žensko arhitektonsko društvo ŽAD, podseća na svoje delovanje od osnivanja do danas. Njihovo poziv prenosimo u celosti

Žensko arhitektonsko društvo je od svog osnivanja 2016. godine okupilo više od 250 članica oko ciljeva zaštite i afirmacije temeljnih vrednosti, doprinosa, interesa i položaja žena arhitekata u društvu i njihovog zajedničkog rada na unapređenju arhitektonske profesije kao inženjerske, privredne ali pre svega društveno-humanističke discipline.

Široki dijapazon delovanja članica naše asocijacije – od projektnog menadžmenta i preduzetništva u graditeljstvu, arhitektonskog projektovanja, urbanističkog planiranja, preko dizajna enterijera i nameštaja, rada u kulturi i medijima, do aktivističkog rada na uključenju građana u oblikovanje grada i izrade politika ka rodno-osetljivom, participativnom i inkluzivnom gradu i njegovoj arhitekturi, dovoljno govori o kompleksnosti uloge savremene žene arhitekte.

Delujući na svim frontovima društva, a često između njenih ključnih aktera: državnih i obrazovnih institucija, privrede i građana, u ovom izazovnom za našu zemlju i generacije koje dolaze, ne možemo se izuzeti iz društvenog i političkog života ove zemlje i duboko saosećamo sa svim njegovim usponima i padovima.

Danas kada politizacija drugačijeg mišljenja mnoge pojedince, kolektive i profesije obeshrabruje da javno progovore i budu neophodni korektiv društva, želimo da podsetimo na primarnu svrhu politike kao dogovora između ljudi koji žive u grupama, o načinima uređenja tog suživota u zajednici, bila ona pleme, grad ili država – ne ugrožavajući i uvažavajući jedni druge, kroz rad predstavnika koji će u naše ime voditi javne poslove i raspolagati javnim resursima u interesu svih građana.

Kroz polja delovanja naše struke, Žensko arhitektonsko društvo daje snažan doprinos izradi boljih politika našeg društva. Pored brojnih projekata urodnjavanja arhitektonskih i urbanističkih politika u Srbiji koje realizujemo u partnerstvu sa Agencijom za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena UN Women Srbija, fokus ŽAD-a u poslednje dve godine je, na žalost, iako u 21. veku i u srcu Evrope, na elementarnim vrednostima kao što je bezbednost žena, devojčica i drugih osetljivih grupa našeg društva u javnom gradskom prostoru, a sledstveno i u medijima.

Nedavni tragični događaji u Beogradu i okolini, kao i povećan broj femicida ove godine vrh su ledenog brega i alarmiraju da, umesto da napredujemo ka harmoničnijem društvu dobrobiti svih građana, naše društvo regresira. Do tačke kada postajemo svedoci javne promocije nasilja, nekulture, materijalizma i konzumerizma, koji se, u snažnoj međusobnoj sprezi, negativno reflektuju na sve sfere društva, pre svega na javni interes lomeći se na najnežnijem delu naše populacije – mladim neformiranim ličnostima na kojima počiva budućnost ove zemlje.

Kao predstavnice arhitektonske profesije koja u velikoj meri oblikuje gradove i društvo, kao građanke koje u tim gradovima i naseljima žive, kao preduzetnice koje se svaki dan u ovakvom ambijentu bore za svoju ravnopravnu koru hleba, kao majke, edukatorke, mentorke koje podižu i oblikuju neke nove ljude, snažno apelujemo na sve političke aktere ove države, bivše, sadašnje i buduće i zahtevamo hitnu rekonstrukciju društvenih vrednosti, ka humanističkom modelu ljudske zajednice, za početak kroz prioritetne korake:
– Reformu obrazovanja – usvajanje predloga briljantnih učenika Prve beogradske gimnazije (LINK): povratak digniteta prosvetnih radnika I institucija I stvaranje pravih uslova za obrazovni, formativni, vaspitni rad, kao i uvođenje dodatnih edukativnih, etičkih, preventivnih programa podizanja svesti o razvoju pozitivnih društvenih vrednosti, kao što su empatija, solidarnost, socijalna jednakost i inkluzija.
– Hitno zaustavljanje promocije nasilja u javnosti, uređenje i sankcionisanje medijskog haosa i senzacionalizma, ukidanje mogućnosti širenja govora mržnje i štetnih sadržaja u svim vrstama medija, tradicionalnim I digitalnim.
U istraživanju o bezbednosnim rizicima u javnom prostoru koje su naše članice sprovele u Kragujevcu, kao odgovor na pitanje koje preventivne mere bi dugoročno doprinele unapređenju odnosa društva prema rodno-zasnovanom nasilju i doprinele smanjenju bezbednosnih rizika za žene u javnom prostoru, 78% ispitanika smatra da je rešenje u podsticanju empatije i edukacija omladine o rodno-zasnovanom nasilju I svakom drugom nasilju, kao i u uvođenju niza mera prevencije u školama, dok više od pola ispitanih građana veruje da bi smanjenju napada na žene i druge osetljive grupe u javnom prostoru doprinela i obuka medija o primerenom i rodno-senzitivnom načinu izveštavanja o samom nasilju i žrtvama nasilja.
– Stručnost ispred politike – moramo prestati sa partijskom raspodelom javnih resursa i obezbediti mehanizme zaštite javnog interesa

– Kreiranje zdravog poslovnog ambijenta – kroz uređene etičke i poslovne kodekse
Verujemo da naša profesija ima ogromnu odgovornost u izgradnji boljeg društva. Pozivamo ovim i ostale koleginice i kolege, I druga strukovna udruženja da se oglase I daju svoje predloge korektiva društvene situacije koja predstavlja kolektivnu tragediju, ali i kolektivnu odgovornost za promene na bolje.