Francuski pisac i prevodilac Žerom Ferari (1968) nekoliko godina živeo je na Korzici, predavao filozofiju u nekoliko internacionalnih škola u Alžiru. Trenutno živi i radi u Abu Dabiju.
Napisao je osam romana, a roman Beseda o padu Rima je 2012. osvojio najveću nagradu za književnost u Francuskoj – Gonkur. Čarobna knjiga upravo je objavila njegovo novo delo Princip, u odličnom prevodu sa francuskog Melite Logo Milutinović.
Francuska književna kritika maltene jednoglasno konstatuje da „ovim romanom, u kojem ulazi u rezonancu tragedije poslednjeg svetskog sukoba i današnjicu izjedanu materijalnim strastima, Žerom Ferari postavlja na scenu susret, sličan Ikarovom padu što se stalno ponavlja, između čovekove duše i tajanstvene lepote sveta, susret koji večito ugrožava to što ga preotimaju teorija koja u praksi skreće na stranputicu i blistava prvobitna nevinost u stanju propadanja“. Ferarija smo zatekli na štandu svog srpskog izdavača i pitali koliko pisac sme da prekraja istoriju zbog pisanja fikcije.
– Vrlo često sam i sebi samom postavljao to pitanje. Ako mislimo da roman neće iznedriti ništa više od jednog dobrog istorijskog istraživanja, onda je bolje da se i ne napiše. Neću govoriti o tome kako jedan romansijer ima pravo da interpretira istoriju, izneću samo svoj stav. Dakle, sve interpretacije koje ne iskrivljuju činjenice mogu da budu prihvaćene. Upravo zato što je u pitanju roman te različite interpretacije mogu se predstaviti kao jedna od mogućnosti, a da s druge strane nijedna ne pretenduje da bude apsolutna istina. Upravo to mnoštvo mogućnosti pokazuje koliko su stvari složene. Uraditi to u jednom romanu omogućava da se pisac postavi na jedan nivo prisnosti sa temom, koji je u principu zabranjen istoričarima, što ulogu romana kao romana opravdava.
* Koliko pisci danas prema vašem mišljenju pojednostavljuju istoriju?
– Ne može se to uopšteno reći za sve savremene autore. Mislim da je svako pojednostavljivanje istorije samo po sebi loše zato što je stvarnost složena. Znam mnogo francuskih pisaca koji uopšte ne pojednostavljuju istoriju već joj prilaze na jedan istančan i produbljen način, kao što to na primer radi Matijas Enar.
* Kako vidite ulogu francuske književnosti u globalizaciji?
– Suviše sam duboko u njoj da bih mogao sa strane da vidim kakva je uloga francuske književnosti u globalizaciji. Čak ne znam ni kako je primljena u inostranstvu. Postoji određena slika o francuskoj književnosti izvan Francuske koja odstupa od onoga što ta književnost zaista jeste, pa se upravo zato i ne može dati konkretan odgovor.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
