Žestoka knjiga bez presedana u srpskoj književnoj istoriji

Jedna smesa odvratnih psihologija koje obesmišljavaju sve. Sve što se radi svuda u svetu, samo na poganiji i bedniji način, to je glavna tema – rekao je Svetislav Basara, pisac, povodom teme kojom se bavio u svom novom romanu „Kontraendorfin“.

Promocija ovog dela, koje se duhovito i britko obračunava sa srpskom mitomanijom, održana je večers u amfiteatru  Doma kulture „Studentski grad“.

Basara kaže da u romanu nema pozitivnih ličnosti, uključujući u to i njegov alter ego, i upitao se zašto ovde svako zlo mora da se dovede do perfekcije.

Roman se bavi demistifikacijom nacionalnih veličina i bardova, od Andrića do Đilasa, kao i razobličavanjem tobožnjih istorijskih i biografskih kontroverzi.

– Neiscrpan humor i hiperbola glavna su piščeva oružja i u ovom romanu, svojevrsnom nastavku „Andrićeve lestvice užasa“ – navodi se u saopštenju povodom objavljivaljanja „Kontraendorfina“.

Velja Pavlović, književni kritičar i novinar potvrdio je da je knjiga prožeta Basarinim humorom, pa čitalac ne može da se ne nasmeje.

– Ponekad ostavite knjigu pa vas uhvati taj glasan smeh. U ovoj zreloj fazi Basara je postao još komunikativniji, još više čovek koji je vezan za život o kome piše – primetio je on.

Na osnovu toga što Basara o Andriću piše “tako kako piše”, Pavlović ukazuje da je kao novinar upoznao beogradsku kulturnu čaršiju veoma dobro i da se oduvek zuckalo da je Andrić loš čovek, i podsetio na to da je kružila priča o tome da je Andrić morao ili mogao da pomogne Crnjanskom da se vrati u Beograd.

– Beogradska kulturna čaršija je dvolična, to su ogovaranja o kojima svi znaju ali se o tome ne može ništa doznati kada gledate „službenu televiziju“ ili čitate „službene novine“. Ono što se nalazi u „Kontraendorfinu“, može da se uporedi sa  hrabrošću i moralnošću jednog posebnog tipa, jedino sa onim mladim Basarom koji je na sličan način ukazao na greške još jednog sveca srpske kulture. Ovde je sve crno-belo, a Basara uz to ne želi da stane – konstatovao je Pavlović i dodao da ova  knjiga nema presedana u našoj književnoj istoriji, jer niko tako žestoko nije govorio o stvarima o kojima treba govoriti.

Saša Ćirić, književni kritičar i novinar, primetio je da kod nas postoji jedna dogma o autonomiji književnog teksta, umetnosti. O tome da umetnost nastaje zahvaljujući umetnosti, da referiše na samu sebe i da ne izlazi iz svog okvira.

– U knjigama Svetislava Basare postoji jedna polemička crta, jedna političnost, i one se ispostavljaju kao umetnost koja u isto vreme referiše na druge knjige – zapazio je Ćirić i pojasnio da se Basara obraća kao publicista, kao neko ko namerno preko postmoderne igre razbija autonomiju književnog teksta, iluziju autoreferencijalnosti, odnosno iluziju umetnosti kao takve.

Prema njegovim rečima Basara je razbijač iluzije.

Moderator razgovora Tamara Mitrović kazala je da se kroz knjigu provlači priča o Hrvatima i Srbima i izrazila interesovanje o virusologu iz dela, koja potiče iz mešovitog braka.

– Doktorka kaže da je jedna vrsta virusa, jer je pokupila najlošije osobine Hrvata i Srba, a da su virusi pokupili najlošije osobine žive i nežive materije, u šta smo ovih meseci imali priliku da se uverimo – pojasnio je Svetislav Basara.

Neke stvari osakate čoveka

U knjizi se prožima i priča o mašinama, od automobila i telefona, ali i o benzinskim stanicama.

– To poglavlje nastalo je iz mučnih uspomena na period kada se ovde prodavao benzin na ulicama u flašama od “kokakole”, u koje su, da bi prodali manje, a uzeli više para, prodavci iskuvavali u vreloj vodi. Zbog toga ja i dan danas gde god da krenem gledam onaj pokazivač na brojilu. Neke stvari osakate čoveka,i on postaje mentali bogalj – rekao je Basara  i dodao da su mu benzinske pumpe, pored tržnih centara, interesantan fenomen jer su te pumpe po malim gradovima mesta noćnih izlazaka zato što rade celu noć.

– Nad svim tim pumpama lebdi neki čemer i večna pomama za svim, ne samo za gorivom – zaključio je Basara.