Žestoka knjiga bez presedana u srpskoj književnoj istoriji

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Base, cestitam od srca. Drago mi je da se nisi potrosio u svakodnevnim kolumnama, koje i same za sebe cesto lice na tebe, takvog jedinstvenog. Neka si ih opleo.

2. Zanimljivo da je i kod ovoga pisca poceo Vucicev fenomen da je u istorijskim razmerama. Basarin stari stos je da gadja u glavu velicine da bi dao sebi na znacaju. Ko to do sada nije provalio treba mu naknadni kurs citanja.

   1. Neki „mali“ pisci se usuđuju da preispituju veličine, dok neki mali ljudi radije žive u mašti i lažnoj istoriografiji pobednika i slave lažne svece, Frankeštajne punjene mirom i tamjanom.

3. Nedostojan je Basara da pise o Andrcu,nedostojan je i kriticar Pavlovic koji prepricava misljenje carsije o Andricu.Nema ni najmanjeg jaza izmedju pisca Andrica i coveka Andrica.Nije mogao los covek da stvori onakvo delo,ili da odrzi besedu o sudbini coveka prilikom urucenja Nobelove nagrade ili da napise najbolje svoje stranice“Znakovi pored puta“.Obrukao se Basara i kada je ranije sa nipodastavanjem pisao o Vuku Karadzicu.