Foto: Zoran PišlevićEXIT-ovo ‘Leto ljubavi’ startovalo je, pomalo neuobičajeno, već u sredu uveče, uvodeći nas u ovogodišnje svoje petodnevno festivalsko trajanje.
Po jedan dan za svaku deceniju što je protekla od onog njegovog slavnog hippie imenjaka iz 1967, takoreći. I odmah smo se suočili sa još neupoznatim zvučnim zadovoljstvima na Glavnoj Bini, blagodareći paru američkih bendova, koji nam premijerno stižu iz NJujorka, odnosno Las Vegasa. Pogađate već, prvi su nama praktično nepoznati Teachers, drugi su dugoočekivane megazvezde The Killers, oba na svom EXIT debiju.
Milozvučna emocija koja se namah preobrati u frenetičnost velikog grada, uvodi nas u nastup Teachersa. U toj Vavilonskoj kuli zvuka ima baš svega, i soula i kakvih dalekih odjeka bluesy-jazza, specifičan instrumentarijum ovde dodaje setu i kolore ritmu, dok naš Nemanja Stanković kao gost, svojim violončelom preobraćuje celu stvar tokom prvih par numera iz klasičnog ugođaja gotovo u rock’n’roll žestinu, svirajući svoj instrument kao električnu gitaru povremeno. Kosmički alternativni plesnjak Teachersa je delikatan, ali muški odsviran, zanosan sa svojom opojnom melodijom, jednako kao i sa iskrenošću interpretacije, osobito svog frontmena, muzika je strastvena sa jednom naročitom osećajnošću, ali i sa rockerskim stavom koji izbija u detaljima, odlazeći polako u zvezdanu prašinu…
Međutim, slede The Killers i onaj njihov basnoslovni zvučno-vizuelni ritual i ceremonija ustoličavanja novih muzičkih božanstava još od samog izlaska, pa sve do isteka ovog odistinski unikatnog rock spektakla naših dana. Zaista veliki i veličanstveni vokal Brandona Flowersa, i kakav samo grandiozni format u sveukupnosti scene, imidža, razglasa, ukratko svega do tančina! Las Vegas, sjaj pozornica, ali i ‘soundtrack’ jednog života ubrzanog do svojih maksimuma, ama baš sve to zajedno čujete u glasnoj, moćnoj i razlamajućoj muzici ovog benda, čiji je glavni adut njegov pevač, bez ikakve sumnje. Uvodna „The Man“, potom „Somebody Told Me“, „Smile“, ali i „Shadowplay“ Joy Division! Baš ovo poslednje je istinska posveta The Killersa njihovim britanskim inspiracijama, uključujući tu međutim i nedvosmislene glam-rock uzore. Jer, kada Flowers zapeva, prstiju upletenih u dirke, sve povremeno zaliči na neki rani Bowiejev rad. Električna energija velikih heroja kakav je Ian Curtis zaista, ali veliki David provejava povrh svega. Rasveta, video pozadina, hipnotički ritam, hor publike koji nadjačava bend, odjeci ere Bowiea, Bolana, ali i Pulp, Jarvisa Cockera. Ovde prisustvujete stepovanju povrh predela prirode, uvis uzdignute ruke u publici izgledaju kao nekakva čudnovata ljudska šuma. Ziggy je ovde stvarno svirao gitaru!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
