Strastvena umetnica koja se opirala ponudama Holivuda: Ko je Žilijet Binoš, ovogodišnja dobitnica nagrade „Goja“?

Francuzi je zovu „La Binoche“ i La belle Binoche“, a ona smatra da nije velika Francuskinja. „Žorž Sand, Margerit Diras i Simon de Bovoar, su sjajne Francuskinje“, rekla je jednom.

Nagrada „Goja“ dodeljena joj za doprinos kinematografiji i „izuzetan put“ u 40 godina dugoj karijeri tokom koje je sarađivala sa najvećim rediteljima, osvojila Oskara za najbolju sporednu žensku ulogu u filmu „Engleski pacijent“ i verovatno je jedna od retkih glumica koja je trijumfovala na tri najveća evropska filmska festivala. U Veneciji za ulogu u filmu „Tri boje: plavo“, u Berlinu za „Engleskog pacijenta“ i u Kanu za „Overenu kopiju“.

Važi za najplaćeniju glumicu devedestih i ranih dvehiljaditih iako je lako odbijala takozvane velike ponude iz Holivuda, kao recimo nekoliko puta Stivena Spilberga.

Kasnije je promenila mišljenje i prihvatila je ulogu u „Gozili“ jer je njen sin fan te franšize, a i reditelj joj je poslao šarmatno pismo u kojoj ju je nazvao kraljicom glume.

Zbog završne scene u tom filmu Tarantina je rasplakala, a on sam je izjavio da je to prvo 3D blokbaster ostvarenje koje ga je ganulo do suza.

Njen kolega i sunarodnik Žerar Depardje međutm ne vidi zašto je toliko cenjena, kada prema njegovoj oceni nije ništa posebno što je svojevremeno izjavio znatno grubljim rečnikom.

Binoš se oko toga nije preterano uzbudila, dok predsedniku Miteranu verovatno nije oprostila to što je odbio da finansijski podrži njen film „Ljubavnici na mostu“.

Kad ju je kasnije pozvao na večeru, odbila je da dođe.

Pozvali su je i Klintonovi u Belu kuću za vreme promocije filma „Čokolada“ ali nije mogla zbog brodvejske rekonstrukcije filma „Izdaja“ pa su oni morali do nje,u Njujork.

Kaže  da preferira društveno angažovane filmove s idejom i porukom, one koji se usuđuju da pitaju. „Ako je zvezda neko ko daje svetlost, onda i ja mogu biti zvezda. Ali ako je zvezda neko ko juri za novcem i naslovnicama časopisa, to je bolesno, i ja to ne želim“, objasnila je. Glumu doživljava kao ljuštenje luka. „Morate da skinete svaki sloj da biste otkrili drugi… Ljuštite dok ne dođete do ogoljene suštine“.

Žilijet Binoš rođena je 9. marta 1964. godine u Parizu u umetničkoj porodici.

Diplomirala je na Nacionalnom konzervatorijumu za glumu a sa 24 dobila je ulogu u filmskoj adaptaciji romana Milana Kundere „Nepodnošljiva lakoća postojanja“ u režiji Filipa Kaufmana što je je otvorilo vrata ka budućim velikim rolama.

Aktivna je na društvenim mrežama, koje joj između ostalog služe da bi iskazala svoja politička uverenja.

Bila je jedna od glumica koje su upravo na taj način demonstrirale podršku ženama u Iranu odsecanjem sopstvene kose.

Ima dvoje dece, sina i ćerku iz dva braka.

Tvrdi da joj je prvo sećanje „osećanje usamljenosti“.