Foto: Pokrajinska vladaProdukcijska kuća Zilion film, Lazara Ristovskog, podržana je i na pokrajinskom konkursu i to za organizovanje Ravno Selo film festivala. Kako kažu naši sagovornici, to nije ništa čudno, Vojvodina godinama preko konkursa finasira većinom beogradske produkcijske kuće.
Mnogo je prašine podignuto odlukom Filmskog centra Srbije da sa čak 57.040.370 dinara podrži projekat „Vera Kroner“ produkcijske kuće Ristovskog koji se poslednjih godina sem u domenu filmskog stvaralaštva ističe i u svojim emotivnim govorima na mitinzima Srpske napredne stranke.
Konkurs za sufinansiranje projekata filmske umetnosti i ostalog audio-vizuelnog stvaralaštva u AP Vojvodini u 2024. godini bio je vredan 65 miliona dinara.
Po rezultatima koji su objavljeni početkom jula, za subvencije „javnim nefinasijskim preduzećima i organizacijama“ izdvojeno četiri miliona dinara, za subvencije „privatnim preduzećima“ 55 miliona dinara i za dotacije „neprofitnim institucijama“ šest miliona dinara koje su raspoređene na osam organizacija.
„Zilion film“ za organizaciju festivala u Ravnom Selu dobio je pet miliona dinara i to je najveći iznos kojim je podržan bilo koji festival na ovom konkursu.
Primera, Festival evropskog filma Palić, dobio je četiri miliona dinara iz „tekućih subvencija javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama“.
Ovo ne treba da čudi i prošle godine kada je Palić, jedan od najpoznatijih domaćih festivala slavio okruglo 30 godina postojanja, šesti po redu festival u Ravnom Selu dobio je više novca.
Neki od novosadskih filmskih festivala koji nisu dobili podršku na ovom konkursu, a poznati su široj javnosti su Cinema city, Filmski front, Film fest i Obnova.
Komisiju koja je ovaj put odlučivala o dodeli novca činili su: Branislav Maričić, Tijana Delić i Mileta Poštić. Oni su pregledali ukupno 118 konkursnih prijava i konstatovali da čak 100 prijava ispunjava uslove. Novce je na kraju dobilo 18 preduzeća, organizacija i institucija.
Najviše novca dobile su produkcijske kuće iz Beograda. „Living pictures“ za film „Peščana hronika“ 15 miliona dinara, „Gargantua films“ za film „Budi Bog sa nama“ 10 miliona i „Papa films“ za film „1970.“ 7,5 miliona. Od 55 milona koje su podeljenje privatnim produkcijama na ovom konkursu, one iz glavnog grada dobile su 37,5 miliona, odnosno 57,7 odsto od ukupnih sredstava.
Ljudi koji prate konkurse kažu da je ovo praksa koja odvija poslednjih nekoliko godina. Većinu novca dobijaju produkcijske kuće iz Beograda, koje to posle pravdaju na način da su njihovi projeki bitni za Vojvodinu, da su glumci iz Vojvodine, da su teme bitne za Vojvodinu i tako redom.
Ono što je bitno napomenuti je da su to zapravo često jedne te iste produkcijske kuće.
Ni na prošlogodišnjem pokrajinskom konkursu situacija nije bila mnogo drugačija. Zilion film je dobio najviše novca, 11 miliona za film „Ribar i balerina“, te još 4,5 miliona za organizovanje Ravno Selo film festivala.
Na drugom mestu je bilo Gargantua films za film „Budi Bog sa nama“ sa dobijenih 10 miliona. I tada je od 50 miliona subvencija privatnim firmama, 29 milona podeljeno onima iz Beograda.
Podsetimo, „Zilion film“ je u žižu prvo novosadske, a potom i domaće javnosti dospeo 2019. godine kada je „poharao“ konkurs Gradske uprave za kulturu za projekte iz filmske umetnosti.
Tada je Ristovski dobio 10 miliona dinara za film „Očevi slobode“ što je bilo 50 puta više od onoga što je dobio svaki drugi projekat na tom konkursu. Novi Sad je na tom konkursu iz budžeta izdvojio 12,25 miliona dinara.
Član komisije i na tom konkursu, kao i na ovom poslednjem, pokrajinskom, bila je Tijana Delić (uz još Đorđa Kaćanskog i Biljanu Mrpmoš).
Boris Kovač, jedan od najpoznatijih novosadskih umetnika van granica naše zemlje, na tom konkursu je za film „Godina, zemlja, četiri čoveka“, dobio tek 200.000 dinara.
Kako kaže za Danas, od te 2019. godine je i prestao da prati konkurse.
Ističe i da se „iz aviona se vidi da su to sve politički obojeni konkursi na kojima pobeđuju stalno isti protagonisti“.
– Nema nikakve logike da na pokrajiskom konkursu tolike novce dobijaju beogradske produkcije. To jeste verovatno legalno i namesti se da bude proceduralno u redu, ali legitimno sigurno nije. U etičkom smislu ne može se opravdati. Pokrajina ima svoje ingerencije i prostor koji pokriva. Sad i ti mali budžeti sa kojima raspolaže, moraju da idu za Beograd. Sa ovakvom raspodelom novca još više se podređuje produkcija na lokalu, jer postoje i republički budžeti, na kojima bi svi trebali da budemo ravnopravni, ali nismo – rekao je Kovač.
Sumnjivim projektima četvrtina budžeta
Vanredni profesor Fakulteta umetnosti u Nišu, dr Predrag Cvetičanin, koji istražuje na koje se sve načine raspodeljuju sredstva na konkursima za finansiranje projekata u oblasti kulture, navodi da je Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, ove godine kroz pet konkursa podržao ukupno 479 projekata, kojima je podeljeno 194.590.000 dinara, od čega je „sumnjivim projektima“ dodeljeno jedna četvrtina ukupnih sredstava (25.9 odsto) ili 50.400,000 dinara.
On sumnjive projekte deli u pet grupa: fantomske organizacije koje nisu ni registrovane u APR-u, nemaju finansijske izveštaje, niti bilo kakve aktivnosti, organizacije koje se ne bave kulturom (nego trgovinom, biznisom, poljoprivredom..), organizacije koje su osnovane neposredno pred konkurs, organizacije čiji su računi u blokadi pa po zakonu ni ne bi mogli učestovati i organizacije koje nisu registrovane u Vojvodini.
– Dugogodišnja je praksa da najviše novca na pokrajinskim konkursima koje se tiču filma dobijaju beogradske firme. Zato kažem da je Vojvodina krava muzara za beogradske filmske produkcije. Mislim da je sve ovo što se dešava protivzakonito – rekao je Cvetičanin.
Budžetski predatori uvek jedni te isti
Kako ističe Cvetičanin, najveći problem su zapravo predatorske organizacije, koje iz godine u godinu dobijaju ogromne novce, ne samo u Vojvodini nego širom zemlje.
One često dobijaju i do trećinu budžeta konkursa, a ostatak se deli na desetine drugih produkcija, organizacija i festivala.
Najizrazitiji primer je Beogradski festival igre, koji je na konkursu Ministarstva kulture 2023. godine dobio 9 miliona dinara, a 2022. godine 12 miliona dinara (u oba slučaja četvrtinu ukupnog budžeta ovog konkursa); na konkursu Sekretarijata za kulturu Beograda 2023. Godine 6 miliona dinara, a 2022. godine 4 miliona dinara (trećinu ukupnog budžeta konkursa); i na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za kulturu 3 miliona dinara 2023. godine i 2 miliona dinara 2022. godine (što je drugi najveći grant na konkursu). I na ovogodišnjem konkursu za scenske umetnosti Pokrajinskog sekretarijata za kulturu Vojvodine, Beogradski festival igre je dobio 3 miliona dinara.
U oblasti filma, Zillion film ubedljivo najbolje prolazi na svim filmskim konkursima. Od Pokrajinskog sekretarijata za kulturu sem prošle godine kada je dobio 15,5 milina dinara i pretprošle je dobio isto toliko, samo umesto filma „Ribar i balerina“ bio je to neki drugi, pod imenom „Saučesnici“.
– Ne znam da li su ta dva filma ikada završena – dodaje Cvetičanin.
Još dva primera predatorskh organizacija su Rasta internacional d.o.o, odnosno Međunarodni filmski i muzički festival „Kustendorf“ Emira Kusturice i Kontrast studios, Radoša Bajića.
– Ne samo što dobijaju ogromna sredstva na konkursima, nego im se deli i preko diskrecionih sredstava ministra, a što bi trebalo da su novci koje služe za neke vanredne situacije – nastavlja naš sagovornik.
Umesto da podstiču decentralizaciju konkursi rade suprotno
Kako objašnjava Cvetičanin, centralizacija naše kulture je očigledna i to bi ovi konkursi trebalo da promene, ali deluju upravo suprotno.
Jedan važan strukturalni problem naše kulture je što je od 27 republičkih ustanova kulture čak 24 Beogradu, a od 17 pokrajinskih institucija, čak 14 je u Novom Sadu. Njihovi programi su, kako dodaje, uglavnom dostupni samo stanovnicima ovih gradova, iako se njihov rad finansira ogromnim sredstvima iz budžeta koje obezbeđuju iz poreza svi građani Srbije, odnosno Vojvodine.
Tako je na konkursu 2024. godine, od 479 projekta, podržano njih čak 206 iz južnobačkog okruga (Novog Sada), odnosno 43 odsto od ukupnih sredstava. Projektima u Novom Sadu ove je godine dodeljeno ukupno 47,9 odsto novca iz konkursa.
– Konkursi bi trebali da budu mehanizam gde će vladati pozitivna diskriminacija, ako želiš da decentralizuješ kulturu. Da novce dobiju i neki možda malo slabiji projekti od onih u Beogradu i Novom Sadu, ali da su iz nekog manjeg mesta, da bi oni dobili priliku da jačaja kapacitete I da se razvijaju – zaključio je Cvetičanin.
Više informacija iz Novog Sada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
