Osvajanje slobode, posebno oslobađanje žene od okova stereotipa o njenoj društvenoj ulozi, tematski je okvir komada „Kroćenje goropadnice“ koji je, po tekstu Vilijama Šekspira („Ukroćena goropad“) režirao Ivan Plazibat…
..a koji je izveo ansambl HNK Split na Jugoslovenskom pozorišonim festivalu „Bez prevoda“ u Užicu.
U Šeksirov komad, koji je ispričan savremenim pozorišnim sredstvima, od staklenika na sceni u koji su zarobljene sestre Katarina i Bjanka, preko kostima i leksike, do načina glumačke igre, koja je upečatljiva i po neverbalnim i veoma fizički iscrpljućim deonicama, ubrizagan je i realan život.
Kroz sudbine Katarine i Bjanke, koje su sjajno prikazale glumice Katarina Romac i Ana Marija Veselčić, koje se odvijaju u atmosferi prepunoj testosterona, nasilja i agresivnosti, dominacije muškaraca nad ženama i njihovih pokušaja da odgovore na mačo supremaciju, reditelj je, kako se simbolički izrazio, napravio komad „o oslobađanju žene od stega korseta“.
Upečatljiv je i veoma zanimljiv epilog predstave. Katarina se pojavljuje u kostimu iz Šekspirovg doba, a Petrućio se pred ortacima šepuri misleći da ju je ukrotio. Međutim, načinom na koji je to prikazano, pitanje je ko je koga u tom kroćenju ukrotio. Reditelj se, izgleda, podsmehnuo muškoj površnosti, a moguće i da je, vraćajući lik Katarine 400 godina unazad i smeštajući je u originalni komad, vešto komentarisao i Šekspirovo viđenje ženske duše.
Za trosatnu predstavu, u kojoj se prepliću komedija, drama i tragedija, sa jezivim scenama nasilja nad ženama, prepunu asocijacija i metafora, reditelj je rekao da je „za muškarce treš komedija, a za žene tragedija“.
– Živimo u svetu u kome oni koji imaju moć mogu bahato da se ponašaju, da nam pričaju iste fore i loše viceve i da se sami sebi smeju, dok su drugi osuđeni da trpe“, rekao je Plazibat i objasnio da je u naslovu predstave, za razliku od Šekspirovog originalnog naslova, iskoristio nesvršeni vid glagola, jer se i sama predstava „povremeno resetuje i ponovo započinje“.
Rekavši da su mu u Splitu zamerali to da u njegom komadu „nema Šekspira“, on je naveo da to jeste komad velikog psica, čije su drame u vreme kada su nastajale „bile veoma žive“, te da je sa „nekoliko prodora savremenosti u tekst pokušao da mu ubrizga „svežu krv i da sve vri od života“, a ne da se bavi, kako je rekao „okamenjenim ili muzejskim Šekspirom“.
– Mislim da bi Šekspir bio zadovoljan ovom vrstom predstave, jer nisam napravio ništa drugo nego što je on radio – uzeo sam staru radnju i dao joj novu krv“, rekao je Plazibat i poručio da je „prodor sadašnjeg života u Šeksprov komad bio njegov prevnstveni zadatak tokom pripreme komada“.
Osim Katarine Romac i Ane Marije Veselčić, spltski ansambl, koji je prvi put gostovao na festivalu u Užicu, a čiji igru je publika ocenila sa 4.3, čine: Goran Marković (Petručio), Filip Radoš (Baptista Minola), Marjan Nejašmić Banić (Grumio) Nenad Srdelić (Gremio), Pere Eranović (Hortensio), Stipe Radoja (Lućenco), Nikša Arčanin (Tranio), Luka Čerjan (Biondelo / Sluga) i Vicko Bilandžić (Vićenco).
Večeras će glumci Ateljea 212 igrati „Pet života pretužnog Milutuna“ (Milena Marković/Aleksandra Milavić Dejvis), a u okviru pratećeg programa, u 18 časova na Maloj sceni NP Užice, biće predstavljena knjiga „Večna sadašnjost“ o nasleđu baroka u savremenoj književnosti, autorke dr Jelene Todorović.
„Kuća za junake“
U Narodnoj biblioteci Užice je predstavkjen roman „Kuća za junake“, užičkog književnika Aleksandra Lala Milosavljevića. Knjiga, koju je nedvno izdao Narodni muzej Užice, bavi se Užicem, posebno užičkim naseljem Koštica, uoči i tokom Drugog svetskog rata.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
