Živimo u bezimenoj sadašnjosti

* Oprezan prema svakom entuzijazmu, spreman da pobegnem prvom prilikom. Jedino bezrezervno verujem u to da su političari apsolutni ološ.

* Često noću sanjam isti san: stražar na granici čizmom gazi moj pasoš.

* Ovo je moj doprinos politici nostalgije: Sluge bogatih (naši političari i novinari) treba da nose livrejisane uniforme. Neka se lakeji prepoznaju još izdaleka, kao u stara vremena.

* Iza svih ideja napretka stoji hor koji se nemo smejulji.

* Svaka poetska slika postavlja pitanje zašto negde ima nečega umesto ničega, budući da stalno oživljava našu začuđenost zbog postojanja svega toga.

* Postoji čitava tradicija divnih iskoraka u književnosti, pisaca i pesnika koje je nemoguće svrstati, poput Mišoa i Edsona, koji sumnjaju u literaturu, a istovremeno su najveći zavisnici od nje. Njih zadovoljava jedino onaj stil koji je karneval svih stilova. Poezija, ukratko, mora da odaje utisak cirkusa, sporedne tačke, vodvilja, činjenica čudnijih od fikcije, lažnih čuda i praznoverica, sanovnika što ih prodaju po samoposlugama itd.

* Nikad ne „pišem“, samo krpim misli.

* Začuđujuće ukusna jela mogu se spravljati od najprostijih sastojaka. To je moja estetika. Ja sam pesnik tiganja i malog prsta moje drage.

* Sačuvati individualnu tačku gledišta znači neprestanu borbu. Pleme uvek pokušava da vas preobrati, nauči lepom ponašanju i novom rečniku.

* Svaka teorija zavere smatra da je istorija falsifikat. Svaki javni događaj je samo dekor iza kojeg se odvijaju pravi događaji. Zavera je, u tom slučaju, teorija reprezentovanja nečeg drugog. To što vidite nije ono što se zaista događa.

* Glupost doživljava renesansu na nacionalnom nivou. Dovoljno je da uključite TV i ugledaćete njen veliki, prijateljski osmeh.

* Sve žešće takmičimo se oko toga ko je od nas najveća žrtva. Trenutno pobeđuju deca privilegovanih, a siromašni i nepismeni gube. Novcem se kupuje čak i uloga žrtve.

* Pesma je kao sveta ikona, naslikana s tajnom nadom da će je jednog dana neki bog učiniti čudesnom.

* Većina naših političkih pisaca sa levice i desnice mogla bi da zameni mesto. Zato je mnogim liberalima prelazak u neokonzervativce bio dečja igra. Čim to shvatite, osetićete olakšanje!

* Evo jednog čvrstog istorijskog zakona: istina se obično sazna onda kada više niko ne daje pet para za nju.

* Moja jedina ambicija je da budem izuzetak od pravila.

* Pre dvadeset godina, još sam pesmu doživljavao prevashodno kao izraz inspiracije lišene prethodnog promišljanja. Moj prijatelj Vasko Popa, naprotiv, bio je posve drugačiji. Poezija je za njega bila čin vrhunske kritičke inteligencije. Unapred je smislio sve što je do kraja života nameravao da napiše. Jednom, u sitne noćne sate, pošto smo se već obilato nalili vinom, potanko mi je opisao svoje buduće pesme. Uopšte me nije folirao. Narednih godina te pesme izlazile su iz štampe jedna za drugom, upravo onakve kakvim ih je opisao te noći.

* Fokner na jednom mestu definiše poeziju kao celokupnu istoriju ljudskog srca na vrhu igle.

* Živimo u bezimenoj sadašnjosti ubeđeni da ćemo, ukoliko imenujemo stvari, znati gde smo.

* Grozote našeg doba bude u nama nostalgiju za užasima minulih vremena.

* Saveti Simića starijeg: Počasti se, sine. Popij dobru bocu jeftinog vina.

Prevod sa engleskog: Vesna Roganović

Autor je veliki američki pesnik i esejista srpskog porekla čiju je knjigu kratkih eseja i zapisa iz beležnice „Čudovište voli svoj lavirint“ objavio Arhipelag.

_________________________________________________

(c) za srpski jezik: „Arhipelag“ www.arhipelag.rs