Živimo u istorijskom trenutku koji je presudan za budućnost čovečanstva

Reč je o prvom prevodu knjige na bilo koji strani jezik, a objavila ju je, kao i sve njegove knjige, beogradska Geopoetika. Gorder je bio gost svog beogradskog izdavača kao i Beograda preksinoć na predstavljanju svoje nove knjige u Kulturnom centru Beograda.

* U svojoj novoj knjizi pišete o stvarima iz svakodnevnog života, na jednom mestu kažete da treba da budemo ponosni na to što pripadamo čovečanstvu. Da li je čovečanstvo izgubilo svoju suštinu?

– Uvek ta opasnost postoji. Najveći izazov za čovečanstvo danas jeste kako da sačuva uslove za život na planeti zemlji. Mislim pre svega na klimatske promene i očuvanje životne sredine. Mislim da živimo u odlučujućem istorijskom trenutku koji je presudan za budućnost čovečanstva.

* Koliko je pisanje „Sofijinog sveta“ odredilo vaše buduće pisanje?

– Kad sam pisao „Sofijin svet“, mislio sam da se potpuno posvetim pisanju romana. Morao sam prvo ovaj roman da napišem zato što sam u školi dugo predavao filozofiju. Kad sam ga napisao, mislio sam da će zanimati samo nekolicinu čitalaca u Norveškoj, uopšte nisam očekivao da će ta knjiga biti toliko popularna širom sveta. Ako pričamo o ovoj knjizi, najvažnije je što je njeno pojavljivanje u svetu otvorilo vrata za moje druge knjige. Svi moji ostali romani se u svetu čitaju danas zahvaljujući upravo „Sofijinom svetu“.

* Kroz svoje knjige popularizovali ste filozofiju. U poslednjih nekoliko godina postoji opasnost da predmet filozofije u nekim srednjim školama u Evropi bude ukinut, šta o tome mislite?

– Mislim da nije najvažnije da u školama postoji filozofija kao predmet, već da dimenzije koje filozofija ima moraju biti važne za nastavnike svih ostalih predmeta. Važno je da filozofija postoji u srednjim školama, ali ono što je još važnije jeste da profesori matematike, biologije, fizike, istorije budu upućeni u filozofiju. Ne treba se ograničavati na određene oblasti, već treba biti otvoren prema svemu i negovani otvoreni stav koji filozofija kao nauka ima prema svim segmentima društvenog delovanja.

* Kroz svoje romane popularizovali ste nauku. Postoji li u pripovedanju opasnost da se izgubi suština?

– Često su me i za „Sofijin svet“ pitali ne mislim li da kroz popularizaciju filozofije preterujem sa pojednostavljivanjem. Ponekad kažem da je to kao putovanje autostopom iz Osla ili Kopenhagena do Rima. Ako vam vozač stane i kaže da ide ka Napulju, ne treba biti razočaran već srećan zato što ćete možda duže zaobilazno putovati do Rima i videti nešto što verovatno drugačije ne biste mogli. Naravno da pišem o nauci, u svojoj poslednjoj knjizi pisao sam o astrofizici. Nisam objavio knjigu dok nisam dao astrofizičaru da je pročita. Tako da znam da nema grešaka. Iako sam posvećen humanističkim naukama, još kao dete su me privlačile i prirodne nauke. I najvažnija filozofska pitanja poput onoga kakva je priroda svemira, postoji li Bog. Odgovore na ta pitanja tražim proučavajući više literaturu iz astrofizike nego iz filozofije.

* Spomenuli ste metafizičke probleme s kojima se kao ljudi hvatamo ukoštac. Postavljaju se i etički problematična pitanja, kao što je moguće kloniranje ljudskih embriona, šta o tome mislite?

– Mislim da su ta pitanja zaista problematična. Zaista verujem u prirodne nauke i ponosan sam na to šta su ljudi sve u stanju da poimaju razumom i šta su sve u stanju da urade recimo u lečenju teških bolesti poput kancera. Ali, pre svega sam humanista, vidim i uviđam granicu ne nauke nego naučne tehnologije. Skeptičan sam prema svoj toj sofisticiranoj tehnologiji koja je u stanju da menja ljudski embrion, ali i prema manipulaciji genima čak i kada je reč o biljkama i životinjama. Mislim da u tom pogledu treba ostati konzervativan i veoma obazriv pre nego što se neko usudi da se igra sa prirodom. Ne kažem da je prirodu stvorio Bog, nego da je trebalo nekoliko milijardi godina da ta priroda postane ono što je danas. To moramo da poštujemo i da se o tom nasleđu brinemo. Do sada smo već napravili mnogo ogromnih grešaka. Moramo pomoći prirodi da se obnovi.

* Da li smo onda kao čovečanstvo dovedeni u opasnost da sami sebe istrebimo?

– Da, kratko rečeno, jesmo. Zadivljujuće koliko smo pametni, ali ponekad mi se čini da smo čak i prepametni. Čini mi se da pokušavamo da umanjimo svoju odgovornost kada je u pitanju, recimo, globalno zagrevanje. Moramo biti odgovorni za svet u kome živimo. Ova planeta je možda jedina planeta u svemiru koju nastanjuju bića poput nas što su u stanju da razumeju kosmos i prirodu koja nas okružuje. Mislim da očuvanje uslova za život na Zemlji nije samo globalna, nego i kosmička odgovornost.