Živimo u neorobovlasničkom sistemu i ne znamo kako da se odupremo

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Svaka cast,profesore!Kada bi svi mislili kao Vi…

2. I svi treba na racun drzave da se kockamo kao vi dok ste bili direktor NP.

3. Predraže, vatra se ne gasi tako lako. Sjajne misli žive u onim ljudima koji vatru podrgevaju. Onim mladim, koji vatru ne poznaju ostaju da je nađu na manje očekivanim mestima, a takva mesta donose nova vremena u kojima živimo.

4. Današnje stanje globalizacije i demokratije istraživački je najbolje obradila Loreta Napoleoni u svojoj knjizi “Ološ ekonomija”.Između ostalog, Loreta je zaključila: ”Devedesete godine 20. veka obeležila je pandemija globalnog virusa: demokratije. Smrtonosni virus, nekakav freedom bug, crv slobode, razmnožio se posle pada Sovjetskog Saveza… Zajedno sa demokratijom širi se i ropstvo. U mnogim delovima planete (čak i u nekim zemljama zapadne Evrope),gotovo 27 miliona ljudi padaju u ropstvo. Početkom devedesetih godina, robinje seksa iz zemalja bivšeg istočnog bloka osvajaju zapadno tržište.One imaju nešto zajedničko:lepe su, jeftine, i očajne.Tržište seksa je tek vrh ledenog brega… Globalizacija više pogoduje iskorišćavanju robova nego industriji.U opticaju su ogromne sume, jer nije bilo više robova još od vremena trgovine preko Atlantika… Robovi su postali sastavni deo globalnog kapitalizma: na plantažama kakaoa u zapadnoj Africi, u voćnjacima Kalifornije, u ilegalnoj ribarskoj industriji koja cveta u fabrikama osnovanim pod lažnim nazivom, ili bez naziva.
   I to je paradoks.
   Demokratija i ropstvo ne samo da koegzistiraju, već ih spaja – kako ekonomisti kažu – snažan i direktan uzajaman odnos.
   Drugim rečima, ove dve pojave razvijaju se na sličan način, pri čemu razvoj jedne uslovljava razvoj druge. Devedesetih, kao uostalom i pedesetih godina, opet počinje process dekolonijalizacije. Međutim, dešava se da broj robova raste a njihova cena pada baš kada kolonijalne zemlje stiču nezavisnost. Danas jedan rob košta deset puta manje nego u doba antičkog Rima – i to nije slučajno – jer u ono doba koncept demokratije praktično nije ni postojao.Ali, stari Rimljani su cenili robove kao retko blago koje su skupo plaćali. Danas, naprotiv, robova ima na pretek, njihova vrednost je minimalna i posmatrani su kao “obavezan trošak u međunarodnom biznisu"…
   Gotovo svaki proizvod namenjen potrošnji ima tamnu stranu – ropstvo i pirateriju, falsifikate i prevare, krađe i pranje novca. Ološ ekonomiji najviše prija globalno tržište.Ološ ekonomija prodire i korumpira, iznutra narušava tradicionalne ekonomije…“
   Loreta je knjigu objavila pre nego su Zapadne sotone urušule nekoliko država arapskog sveta, čime su izazvale masovna stradanja ljudi svih uzrasta, da bi preživeli bežeći od sigurne smrte krenuli u preseljenja apokaliptičkih razmera, nadajući se spasu kod onih država i naroda čija im je vojska i avijacija, po naredbi političkih Sotona, razorila životna staništa, a sada primaju u svoje države samo one ćije zdravlje mogu robosvki da iskoriste.
   Kao što Umnica Loreta nije imala podatak da njih 8. i slovima, osam Sotona poseduju kapital koliko polovina čovenčanstva – 3,6. milijarde ljudi.

5. da sam na mestu ovog glumca smesta bih u znak protesta vratio nacionalnu penziju. ovako, sve što je rekao , što je uglavnom tačno, nema nikakvu snagu ni poruku.

6. Šta li to posmatra gospodin Posmatrač BB? Jasno je šta smatra. Dajem prilog za kartu za neku predstavu u Užicu.

7. Istina,polako ,ali sigurno nam ispiraju mozak,a da mi to i neprimecujemo.

8. G. Ejdus, malo ste zakasnili. O tome ste trebali da pricate jos od 2000-te godine, pa nadalje