Živojin Rakočević: Prirodno je da film o Jasenovcu počne svoj bioskopski život sa Kosova

Američka filmska akademija dozvolila je da formalnih sedam dana prikazivanja u bioskopu film može da ispuni i do kraja decembra, s obzirom na aktuelnu epidemiološku sliku.

Pa ipak, filmski radnici koji ukazuju na neregularnost procesa podsećaju da film „Dara iz Jasenovca“ pri podnošenju kandidature nigde nije prikazan, da bi samo nekoliko dana zatim imao svoju premijeru u Gračanici.

Beogradska premijera zakazana je tek za 22. april 2021. godine, kao i početak domaće distribucija.

Upitan kako je došlo do toga da baš u Domu kulture Gračanica film započne svoj bioskopski život, direktor ove ustanove Živojin Rakočević kaže za Danas da je to bilo sasvim prirodno.

– Dom kulture u Gračanici ima isti bioskopski repertoar kao bioskopi u Beogradu, Nišu ili Novom Sadu. Ovde je pretpremijeru imao „Montevideo, Bog te video“ sa glumcima i Draganom Bjelogrlićem. S druge strane, sasvim je prirodno da film o Jasenovcu počne svoj bioskopski život sa Kosova. Kosovski zavet je sastavni deo jasenovačke žrtve, a uoči premijere reditelj Gaga Antonijević je uputio sledeću poruku: „moramo svi u zajedništvu – juče u stradanju, a sutra u pobedi, da se odužimo jasenovačkim novomučenicima“ – priča Rakočević.

Na pitanje kako je izgledala premijera i da li ima publike ovih dana na projekcijama, odgovara da je uobičajno.

– Prikazuje se zbog policijskog časa u podne, sa strahom od korone, a onda se taj strah u tami bioskopa utopi u potrebu da se preispita dubina vlastitih ožiljaka, odnosa umetnosti i istorije. Publike ima, došao je čak i jedan gledalac iz Beograda, istoričar Stefan Radojković iz Odbora za Jasenovac Sabora SPC – dodaje direktor Doma kulture Gračanica.

I on je pogledao film i prenosi svoje utiske:

– Iako poznajem jednog preživelog dečaka iz Jasenovca, umetnost i „Dara“ su me preveli preko praga koncentracionog logora. Paradoksalno, radi se o svetskoj tragediji o kojoj površno znamo sve i – istovremeno – intimi naših porodica o kojoj ne znamo gotovo ništa. Ostalo je samo ime Jasenovac kao nejasni pečat čije je značenje, brojeve i likove naših rođaka izbrisao projektovani i brižljivo osmišljeni zaborav. Dara iz Jasenovca je rođaka koja kuca na naša zatvorena vrata više od sedamdeset pet godina, ovaj film je odškrinuo tu kapiju i unutra zatekao stid i zaborav. Stid zbog morbidne ideološke „ekonomije zaboravljanja i pamćenja“ (Lerider) i zaborav koji, na sreću, postaje umetnička i istorijska istina – zaključuje Živojin Rakočević.