Ljubomir Eric foto ArhipelagPo dolasku u London Frojd se s porodicom smestio u lepu i veliku kuću – Mersfild Gardens 20 – u Hemstedu, mirnom delu grada.
Posle smrti Sigmunda Frojda u toj kući nastavila je da živi njegova ćerka Ana Frojd sve do smrti 1982.
Ostavila je ovlašćenje da ta kuća posle njene smrti postane Muzej Sigmunda Frojda.
Još dok je Ana bila živa 1980. Arhiv Sigmunda Frojda kupio je zemljište i kuću zahvaljujući novcu koji je Fondacija Nju Lend, koju je osnovala Mjurijel Gardiner (1901-1985), američki psihijatar i psihoanalitičarka, i ostavila Ani na raspolaganje.
Godine 1986. Frojdov muzej je otvorio vrata posetiocima koji tu mogu da vide Frojdov kauč, njegovu biblioteku, njegove zbirke, u njemu se nalazi i obimna arhivska građa: ukupno 25.000 dokumenata – fotografije, pisma, fotokopije rukopisa i prepiske čiji se originali čuvaju u Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu.
Frojdov novi dom je preuredio i prilagodio rasporedu koji je Frojd imao i u svom bečkom stanu u Bergase 19 njegov sin Ernest Frojd, arhitekta.
Uglavnom je sve bilo isto kao i u Beču, ali mnogo prostranije, s tim što je Frojd dobio i veliki vrt u okviru kuće.
U Londonu je Frojd proveo svoju poslednju godinu života nastavljajući sa uobičajenim aktivnostima, ali je retko primao pacijente na analizu.
Pratio je političke događaje i završavao treći deo knjige Mojsije i monoteizam, koja je objavljena i na engleskom jeziku za njegova života.
Počeo je da piše i sažet pregled psihoanalize, koji je ostao nedovršen.
Rad je objavljen posthumno 1940. godine s nazivom – Nacrt psihoanalize.
Primao je mnogobrojne posetioce.
Osim psihoanalitičara, u posetu su mu dolazili i pisci koji su, poput njega, bili u izgnanstvu: prijatelj Štefan Cvajg, na primer.
O tim susretima s Frojdom, koji je već imao 82 godine, Štefan Cvajg, njegov poklonik i prijatelj, piše:
„Stajalo ga je vidljivog truda da govori pomoću svoje nepčane proteze… ali nije popuštao… s njegovom čeličnom dušom bilo je pitanje naročitog častoljublja da pokaže prijateljima kako mu je volja još ostala snažna… Bila je to strašna borba, i sve veličanstvenija što je duže trajala… Svaki put kada bih ga ponovo video, smrt je sve više bacala senku na njegovo lice… Jednom sam ga 1938. godine posetio sa Salvadorom Dalijem, katalonskim slikarem, koji je neizmerno uvažavao Frojda… tokom razgovora on je skicirao portret Frojda… nikada nisam imao hrabrosti da mu ga pokažem, jer je Dali, na njemu vidovit način, već uobličio smrt!“
Zabeleženo je da je Dali ostavio tako snažan utisak na Frojda da je on izmenio mišljenje o nadrealistima.
„Do tada sam“, napisao je Štefanu Cvajgu, „bio u iskušenju da nadrealiste, koji su me izgleda izabrali za svoga sveca, smatram potpunim ludacima (recimo, devedeset pet od sto, što je procenat čistog alkohola). Mladi Španac, sa svojim prostodušnim očima fanatika i nespornim zanatskim umećem, nagnao me je da promenim taj svoj stav.“
Sa svoje strane, Salvador Dali je Frojda idealizovao do simbola ikone.
U tim poslednjim danima Frojda je dirnula i počast koju mu je posredno odao Tomas Man, i sam izgnanik iz svoje zemlje.
U tekstu iz 1938. godine naslovljenom Brat Hitler Man je napisao:
„Koliko taj čovek (Hitler) mora da mrzi psihoanalizu! Potajno slutim da je bes, s kojim je krenuo na izvesnu prestonicu (Beč), zapravo bio usmeren na tamošnjeg starog psihoanalitičara: jer, on je bio njegov pravi i glavni neprijatelj, filozof koji je raskrinkao neurozu, veliki razbijač zabluda, neko ko zna šta je šta i dobro poznaje izvornu genijalnost.“
Autor je psihijatar i psihoanalitički psihoterapeut čija je knjiga „Sigmund Frojd Život sa strahom od smrti (1920-1939)“ nedavno objavljena u izdanju Arhipelaga.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
