Život iz zemlje, od grčke boginje plodnosti do hrišćanske Tajne večere: Izložba „Zrno žita” akademika Dušana Otaševića u Legatu Koke Jankovića

„Stvarajući precizno osmišljen koncept i jasan scenario tematske izložbe ’Zrno žita’ akademik Dušan Otašević gradi zagonetku čije rešenje oblikuje u rađanju mnoštva iz jednog. Razotkriva nam stvarnost složenom simbolikom zrna žita koje u sebi nosi postajanje i nestajanje smenjivanjem životnih ciklusa. Jezikom likovnosti, upadljivim i slobodnim odnosom oblika i boje, uvodi nas u prisutnost duhovnih slojeva kroz istoriju povezujući staroegipatskog boga podzemlja Ozirisa koji predstavlja silu što nam donosi život iz zemlje, grčku boginju plodnosti Demetru i hrišćansku Tajnu večeru, istakla je, između ostalog, Žaklina Marković, u katalogu postavke.

Po njenim rečima, podstaknut kineskom slagalicom iz vremena dinastije Sung, u kojoj se klasičan kvadratni tangram sastoji od sedam delova, umetnik maštovito kreira Otaševićev tangram od jedanaest delova. Lomljenjem oblika s lakoćom dostiže granicu apstrakcije, bez improvizacije i slučajnih rešenja. On ostvaruje cilj tangrama koristeći uvek sve delove koji se postavljaju jedan do drugog i koji se po potrebi okreću na drugu stranu, ali se ne smeju preklapati.

– Postavka obuhvata i radove inspirisane eleusinskim misterijama – ceremonijama koje su održavane u antičkoj Grčkoj u Eleusini u čast grčke boginje plodnosti Demetre, poštovane kao zaštitnice žita i zemljoradnje. Deo obreda uključivao je posmatranje zrna žita, navela je ona.

„U delu Pitagorino zrno Otaševićev tangram ovalnog oblika rađa se iz zrna žita. Iz njega, budući da je plodno, od oblikovanih delova nastaje šest tabli umeća, kroz šest kolaža i šest figura, koje svoje poreklo imaju u samom izvoru života za kojim se tragalo još od eleusinskih misterija, a u kojima je jedan od učesnika bio i Pitagora. Neobičan tangram transformiše se u Ozirisa u pokretu sa zelenim licem, simbolišući tako useve bez kojih nema života; u Demetru, boginju plodnosti zelene zemlje i žitnih polja, sa simbolom klasja na glavi i narcisom na grudima, i u duh žita, koji, po starim verovanjima, u vreme žetve prenosi vetar kada njiše žito, u delima: Duh žita u zecu, Duh žita u petlu, Duh žita u kozi i Duh žita u svinji. Na ’tanima’ neobičnih figura najbolje uviđamo način na koji akademik Otašević, sklon deskripciji, kontinuirano razrešava idejne i likovne probleme kroz sažete vizuelne poruke”, napisala je Žaklina Marković.

Autor nastavlja svoju kreativnu igru stvarajući trodimenzionalnu predstavu stola sa krstom u sredini i trinaest zrna žita od terakote koji podsećaju na hlebove u delu Tajna večera. Ispred svakog hleba postavlja papirić, ali bez imena, dok je ispred jednog od njih i okrugli trag božanskog predmeta sa čudesnim moćima – mesto na kome je bio Sveti gral. U prostor sa dosledno kreiranim jedinstvenim umetničkim objektima uvodi na kraju Ambar, Vetrenjaču i Džakove u kojima se čuva žito. Komunikaciju između jednog i mnoštva zaokružuje trodimenzionalnom instalacijom. Celokupnu umetničku radnju uobličava brojnim aluzijama i skrivenim znakovima.

– Otašević nepogrešivo oblikuje kolaže, terakotu, kompozicije nastale kombinovanom tehnikom spajajući boju, drvo, platno, digitalnu štampu, kožu, zlatne listiće, zemlju, brašno i kroz drevnu filozofiju i religije nudi nam sasvim nov ugao posmatranja i razumevanja vekovne potrebe čoveka da se zamisli nad tajnom života – neizbežnošću umiranja, ali i uskrsnuća, zaključila je autorka teksta u pratećoj publikaciji izložbe.

Izložba Dušana Otaševića „Zrno žita” je u Legatu Nikole Koke Jankovića otvorena do 9. decembra.

Napravio preokret korišćenjem svakodnevnih potrošačkih predmeta

Dušan Otašević (84) je u Beogradu, gde je diplomirao na Akademiji likovnih umetnosti 1966. godine u klasi profesorke Ljubice Cuce Sokić.

Zakoračio je u svet slikarstva štafelajnom slikom, u godinama kada je svetskom scenom zavladao novi pokret u umetnosti. Uskoro počinje da stvara i u oblasti primenjenih umetnosti. Njegov izraziti individualizam i posebnost u odnosu na postojeće tokove u umetnosti, kao i nov i drugačiji način izražavanja, posledica su Otaševićevog slobodnog pristupa umetnosti. Nova figuracija – obnova značenja slike putem predmeta, postala je Otaševićev izraz. Opredeljenjem za figuraciju želeo je da reaguje na apstrakciju i enformel.

Na najradikalniji način napušta slikanje na platnu i okreće se kreiranju jedinstvenih umetničkih objekata. Vešto radi u svim materijalima. Na beogradskoj umetničkoj sceni šezdesetih godina napravio je preokret ka korišćenju svakodnevnih potrošačkih predmeta.

Član je Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) od 1967. godine. Predavao je na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu od 2000. do 2006. godine. Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) izabran je 2003, a za redovnog 2009. godine. Aktivan je član Odeljenja umetnosti SANU. Od 2011. godine obavlja dužnost upravnika Galerije SANU, a od 2014. rukovodilac je projekta Legat Olge Jevrić.

Od 1966. godine učestvovao je na mnogim kolektivnim izložbama i priredio je oko pedeset samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu (Beograd, Breša, Skoplje, Tibingen, Dubrovnik, Sarajevo, Zagreb, Osijek, Subotica, Podgorica, Novi Sad itd).

Posebno se ističu predstavljanje na 36. bijenalu u Veneciji 1972. godine; izložba održana 1995. godine u Galeriji SANU „Ilija Dimić – Izložba slika i konstrukcija”, kao deo nagrade Fonda „Ivan Tabaković” koju je Otašević dobio; velika retrospektivna izložba 2003. godine u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu kao i izložba „Ilija Dimić”, 2015. godine u Galeriji SANU.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

Važan i neizostavan dokument jugoslovenske popularne kulture: Monografija grupe „Smak”

Petar Mošić predstavlja samostalnu izložbu – „Spavači“

Priča o ugnjetavanoj ženi jedna od najgledanijih u istoriji italijanske kinematografije: Film „Uvek postoji sutra” u kragujevačkom SKC-u

„Od betona do kanona” i „Neispričana priča”: Dani Milutina Milankovića u Istorijskom arhivu Šumadije