Život kao remek-delo: komemoracija Dejanu Tiagu-Stankoviću u Jugoslovenskoj kinoteci

Citatom iz Zamaleka, njegovog romana, započeta je komemoracija, a potom je pročitana piščeva biografija. Istaknuto je da je pokrenut lanac neverice i tuge kad nas je napustio.

„To govori kolko je snažan pečat ostavio. Velika tuga ostaje za njegovu porodicu“, ukazano je na komemoraciji i dodato da se i dalje prepičavaju njegove anegdote…

„Ljubav prema slobodi učinila je Dejana borcem za prava migranata, LGBT populacije i legalizaciju, iako nije umeo džoint da smota, da mu od toga život zavisi“, napisala je Tiagova kuma.

Srđan Krstić, pisac i Tiagov urednik, podsetio je da su promociju nove knjige održali pre pre dva meseca, a podsetio se i prvog sastanka sa piščevim rukopisom.

„Do mene je stigao rukopis Zamaleka, a ja nisam znao mnogo o piscu, i to je uvek najbolje kad ti stigne rukopis. Dok sam čitao rukopis, osetio sam vrelinu peska, Kairo… Tiago je imao nešto što se zvala ‘laka ruka’, lako je pripovedao. Slojevi književnosti koji dođu do vas, a da vas ne muče. Kroz njegovu laku ruku ulazilo je nešto što se zove prava umetnost i prava književnost“, zapazio je Krstić.

Iako je njegova knjiga bila najčitanije ove godine, Krstić je istakao da Tiagu nisu potrebne nagrade, već je Tiago potreban nagradama, kako bi im vratio čitaoce.

Goran Marković, reditelj, kazao je da je Tiaga uvek smatrao pesnikom, jer su pesnici posebni ljudi, i objasnio da to nije samo iz razloga kako je Tiago pisao, već i zbog načina na koji je živeo, kako se ponašao.

„Pesnici su posebni ljudi najviše po tome što pet para ne daju na to šta je zdravo, šta poseduju.. Oni imaju svoju pesničku dušu koja ih vodi kuda ona želi. Utešno je da iza Dejana ostaju dela koja će nadživeti vreme i najbolje o tom vremenu svedočiti. On je uspeo da uhvati suštinu i da to zabeleži neponovljivim stilom i lakoćom koja obara“ zapazio je Marković.

Dušan Kovačević, dramski pisac, prisetio se momenta kada je prvi put upoznao Tiaga u Lisabonu, kao mladog, nasmejanog čoveka. Tada mu je Tiago kazao da je njegovu dramu Profesionalac preveo na portugalski. Kovačević je kazao da je Tiago znao da priča portugalski, engleski i srpski u isto vreme, i da je bio satkan od energije i šarma.

On je istakao da mu je beskrajno žao što izgovara reči oproštaja, i Tiagu uputio – „počivaj u miru dragi prijatelju“.

Hristina Popović, glumica, istakla je da će Tiagove šale i humor nedostajati do bola.

„Nikada pre nisam upoznala biće koje toliko voli život, svoju porodicu, kumove, komšije i ljude. Podjednako je uživao u našim manama i vrlinama, ponajviše manama jer je ljude puštao da budu svoji“, kazala je Popović i kroz suze dodala da je Tiago bio hodajuća umetnost, a njegov život remek delo.

Predrag Ličina, reditelj, kratko je kazao – „Više nikada neće biti: ‘Kuc – kuc, – ko je? Peđa; – Peđa Liči-na budalu'“.

Na komemoraciji je pušten montirani video sa Tiagovim izjavama u raznim situacijama, koji je u isto vreme i nasmejao i rasplakao prisutne.