„Život na dva točka oko sveta“: Priča jedne hrabre i odvažne Beograđanke

Tribina se organizuje u duhu ovogodišnjeg slogana Dana evropske baštine  „Rute, mreže, veze“ a njena ekskluzivna gošća Snežana Radojičić, pored toga što je neustrašiva putnica je i diplomirana profesorka književnosti, spisateljica, blogerka i humanistkinja.

Budući da se Snežana Radojičić upravo vratila sa životnog putovanja planetom u rodni Beograd , kroz razgovor sa Smiljanom Popov i publikom podeliće neka od najzanimljivijih iskustava svog „projekta slobodnog življenja“ o čijim počecima i začecima kaže:

“…Na početku četrdesetih, trgnula sam se, upitavši se a šta je bilo sa mojim snovima. Zašto nisam postala pisac? Zašto sam se izgubila u sistemu čiji deo nikad nisam želela da postanem? Kako mi se to desilo da me je život odvukao u nešto sasvim drugačije od onoga o čemu sam maštala?

… Bila je 2011. kada sam rasprodala sve što imam osim malog stana u Beogradu i krenula u najveću avanturu svog života: biciklom oko sveta. Putovala sam sa dnevnim budžetom od pet evra, spavala u šatoru više od 3.000 noći, kuvala na gorioniku. Popela sam se na Himalaje biciklom i prešla pustinje Gobi, Taklamakan, Baha, kalofornijsku, arizonsku pustinju…; vozila sam na Andima iznad 5.000 mnv, stigla do Sibira i Aljaske na severu, Japana na Istoku, Patagonije, Ušuaje, Timora na jugu. Prešla sam 100.000 km biciklom, 3.000 peške, i bila u preko 50 zemalja. Sve vreme putovanja pišem blog, a u nekoliko navrata zaustavljala sam se na duže kako bih napisala novu knjigu. Tako sam privremeno živela u Kambodži, Nepalu, Vijetnamu, na Baliju, u Južnoj Koreji, Čileu…

Započelo je kao putovanje biciklom oko sveta, sa idejom da traje tri godine, ali se već u drugoj godini pretvorilo u svojevrsni projekat slobodnog življenja na svim meridijanima. Ideja je dobrovoljno autsajderstvo iz sistema, sloboda kretanja i življenje od sopstvene kreativnosti. Podstiče druge, prvenstveno žene, da iskorače iz zacrtanih šablona i slede svoje želje i snove, ne robujući društvenim konvencijama.

Širi priče o drugim kulturama, običajima i ljudskoj dobroti oko celog sveta, utičući na razbijanje stereotipa kod svojih pratilaca i kritičkom preispitivanju predrasuda o drugim narodima koje se serviraju preko medija. Posebno utiče na žene da pronađu snagu i hrabrost za svoje borbe, razvijajući veće samopouzdanje i svest o tome da u životu mogu da ostvare sve što žele.”

Ona, kaže “živi svoj san”: živi slobodno, izvan svih sistema, piše, objavljuje, drži tribine, prodaje knjige i tako se finansira za nastavak putovanja. Baš u duhu njoj posebno bliskog citata Isidore Sekulić kojim otvara svoj roman “Nomad 1”:

„Čovek je nomad po srcu svom, po misli svojoj, po idealima svojim. Davnašnja i današnja strast da se leti, putuje bez putanja i stanica i granica, to je proboj nomadstva čovečje prirode. Volja božija: to su staze i reke, putovanja i sretanja i nizovi života i drugova.“