Život na ivici egzistencije

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. sve je tacno – ja isto otplacujem poreze i doprinose koje mi grad nije uplacivao – a po zakonu je morao – nasilje drzave nad gradjanima je dostiglo vrhunac -nema dalje – ili oni ili mi

2. Baš se pitam, zašto svi umetnici očekuju pomoć od države? Šta je sa elektro i mašinskim inženjerima, tekstilnim radnicima, knjigovođama…? Treba li njima pomoć? Slikari mogu da prodaju slike preko interneta svuda u svetu, a šta je sa penzionisanim tkačima, farbarima i sličnim koji su imali mizernu platu, nikad nisu dobili stan, izgubili su zdravlje? Tražili ste kapitalizam i dobili ste ga!

   1. Svi smo mi u istom čabru! Osim popovske mafije! Ne biti u PDV-u, ne uplaćivati doprinose za PIO, a uživati sve beneficije? Bogu ne bi bilo pravo, sudio bi drugačije (da ga ima)!

3. Zasto jedan ovako pametan i kreativan covek nije ranije pobegao iz zemlje? Tuga kad ovo citam…

4. Samostalnim umetnicima likovne i primenjene umetnosti pre svega omogućiti da rade. To znači da slobodne gradske prostore, koji ne moraju da budu u centru grada, grad dodeli umetnicima na korišćenje dok god stvaraju. Retroaktivno vratiti doprinose na prosečne. Nacionalne penzije, stipendije i bilo šta što zavisi od komisija ne treba da postoji jer je kod nas sve „ja tebi – ti meni“.