foto ArhipelagLep je život u gradu, što da lažem. Ima mnogo kioska, radnji i, kad pada kiša, nisi u blatu do grla. U gradu, ujutru, kad ustaneš, prvo i prvo ideš na pijacu, u kupovinu, a posle kupovine pazariš sladoled, popiješ sok, pojedeš kolač, a onda ideš kući i odmaraš. Posle toga, izvadiš iz cegera šta si kupio, izbrojiš koliko ti je para još ostalo i prihvatiš se posla.
Uveče legneš u krevet, upališ televizor i sediš i gledaš koliko ti duša hoće, i ne grokće ti svinja, ne muče ti krava, ne bekeće ti ovca i ne kvače ti patka.
Kad jedeš, ugasiš televizor, legneš da spavaš, a ujutru kad ustaneš, popiješ kafu, umiješ se toplom vodom i obrišeš se mekanim, pufnastim peškirom.
Nedeljom je lepo da odeš u restoran, gde pojedeš nešto dobro i popiješ jedan ili dva soka.
Ako ti još ostane mesta u stomaku, pojedeš i jedan sladoled.
Dođeš kući, gledaš televizor i legneš da spavaš.
Mi na selu rintamo: u proleće sejemo rod u zemlju i brinemo o njemu da poraste, a u jesen ubiramo plod.
Lepo je jer imaš šta da radiš, ali je bezveze jer ima previše da se radi.
Letos je moj brat napravio veliku i lepu kuću, ali smo celo leto pravili ćerpič.
Ni na pecanje nisam išao, svega tri puta, a ni fudbal na livadi nismo baš igrali.
A i kad smo igrali, mene su stavljali za golmana, jer nisam bio tu.
Klaudiju i Manuela su celo leto gledali filmove, jeli sladoled, pili sokove svih boja, šetali se po parku i igrali se svaki dan s decom iz zgrade.
Kada su došli na selo, nisu uopšte hteli da nam pomognu da pravimo ćerpič i smejali su nam se da pravimo kuće od blata.
Život na selu je nešto što ljudi iz grada ne razumeju.
A kad pada kiša, razumeju još manje.
Na selu baš i nema prodavnica sa obućom i odećom, zato moramo da idemo u Jaši na bazar, gde ima za svakog ponešto.
Tamo dolaze mnogi Besarabljani koji nemaju šta da jedu tamo kod njih i prodaju sve što imaju u kući.
Mama je kupila muvalicu, a tata bateriju za sat.
Meni su uzeli jedan par pantalona, jaknu i košulju; ali ne od Besarabaca, nego od onih što rade s Turcima.
Uzeli su mi ih od mojih para što sam zaradio od brata kad sam pravio ćerpič.
On radi na traktoru i fino zarađuje.
Onda smo se vratili kod Besarabaca i kupili širok komad gume za donji deo pidžame koji je popustio.
Dok je mama birala gumu i probala rukama da vidi da li je rastegljiva, ja sam gledao koliko je stvari poređano po celofanu na zemlji: sijalice za verandu, kuću ili štalu, male sijalice za baterijsku lampu, konac u raznim bojama, velike makaze i male makaze, četke, štipaljke, male crne baterijske lampe, termo čarape taman za pecanje, metalne kutije s nečim unutra, džem od šljiva, ringlova i krušaka, kompot od višanja, cigare, igle, gaće, šrafcigeri, metri, alva i vikleri.
Pored su se prodavali mrtvački sanduci, tepisi, sveće.
Lepo je na bazaru, jer ima svega.
Čak i ako nemaš para, možeš da se šećkaš s rukama u džepovima k’o gospodin čovek i da blejiš.
Gledaš tiganje, viljuške, umivaonike, kuglagere male i velike, patike, majice, trenerke s belom štraftom, kasetofone, brave, katance i ključeve, baterije, karte za igranje, vage, tocila i još sto čuda.
Na selu ima mnogo prašine, balege i posla.
Na brdu ima svežeg vazduha, zelenila i ujutru nas ne bude automobili i tramvaji.
Ali svakako moraš rano da ustaneš, da izvedeš kravu na ispašu, da nahraniš svinje, kokoške i da samelješ hranu za patke.
Ono što bi voleo da imaš na selu ne bi hteo u Jašiju, a ono što bi voleo da imaš u Jašiju ne bi hteo na selu.
Tako da je velika razlika između grada i sela.
Ja volim da sam na selu, ali volim i da sam u gradu.
A s druge strane, ne volim da sam na selu, a ne volim ni da sam u gradu.
Lepo je da živiš i na selu i na gradu, da bi ti bilo bolje.
Prevod s rumunskog: Oana Hergenreter
Autor je poznati rumunski pisac čija je priča objavljena u Antologiji savremene rumunske priče u izdanju Arhipelaga
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
