Život skriven iza filmskih junaka

Ovim rečima ukratko je na predstavljanju u Jugoslovenskoj kinoteci opisana knjiga „Neispričane priče“ Rajka Grlića, filmskog režisera iz Hrvatske, koju je objavila izdavačka kuća Laguna. Odlomke iz ličnih Grlićevih zabeleški u formi leksikona filmskih termina pomoću kojih priča epizode iz svog života i scenarija nesnimljenog filma, čitao je glumac Branko Cvejić, a posle promocije prikazan je Grlićev film „Ustav Republike Hrvatske“.

– Ne volim rijaliti šou, egzibicioniste, ne volim ljude koji puno pričaju o sebi. Sve sam to prekršio ovim zabjeleškama, koje su pisane za mene kao podsetnik, bez ikakve potrebe da nekom budu čitljive. Međutim, pomislio sam da taj zbir jednog dana mojim unucima može otkrit šta sam to radio – rekao je Grlić, napominjući da je poverovao u tvrdnje „da bi ljudski život bio vredan mora imat bar jednu knjigu“.

Grlićev prijatelj i kolega reditelj Goran Marković knjigu je opisao kao autobiografiju, u kojoj se u prvom planu nalaze ljudi i događaji.

– Mislio sam da dobro poznajem Rajka Grlića, prijatelji smo preko 50 godina, a onda sam uzeo u ruke ovu knjigu i shvatio kako o ovom čoveku ne znam skoro ništa. Pomislio sam, da nije veliki reditelj, bio bi isto značajan pisac. Ali, da nije reditelj ne bi bilo ove knjige i ne bismo otkrili šta se zaista dešava u duši čoveka koji se bavi ovom profesijom – istakao je Marković.

Marković smatra da je Grlića „najbolje odredila volja da bude istinit po svaku cenu, pored teških političkih sukoba, izgnanstva i rizika koji je sa njim nosila njegova porodica“. On je dodao da se iz knjige vidi kako je „sudbinu moguće preživeti bez najmanje kompromisa, bez gubitka dostojanstva, bez gubitka smisla za humor, a sve to uz pun užitak življenja“.

Filmski kritičar Sandra Perović smatra da je Rajko Grlić osvedočeni zaljubljenik u film, čovek koji je život posvetio pokretnim slikama.

– Prvom knjigom koju potpisuje kao briljantan pripovedač, a pomoglo mu je i scenarističko iskustvo, smešnih, bizarnih i tragičnih priča među kojima je neke preživeo, neke čuo, a neke su plod njegove mašte, otkriva da se čitav svoj život skrivao iza svojih filmskih junaka i živeo njihove živote – istakla je Perović.

Ona je dodala da je knjigu teško žanrovski odrediti, da je autobiografska, konceptualna, prozno štivo koje se lako i znatiželjno čita. Delo, prema njenim rečima, ima edukativni karakter, jer je Grlić dopunio plemeniti šifrarnih filmskih izraza sa 164 filmska pojma na engleskom jeziku.

– Privukao me je način na koji je leksikon struktuiran, jer iza svakog stručnog pojma sledi kratak opis, potom ide niz anegdota, sećanja, hronološkog poređenja, pri čemu uprkos vremenskim skokovima nit određena naslovom ostaje koherentna i dosledno protkana kroz svojevrsna mini-poglavlja. Knjiga se sastoji iz ironije, autoironije, humora, iskreno dočaranih emotivnih stanja autora sa kojima čitalac lako može da se saživi. Izdvojila bih zanimljivu rečenicu koju mu je tada uputio Makavejev: ‘Lako je vama, vi ste bili voljena deca’. Čitajući ovu knjigu ne bih rekla da je Grlić bio voljeno dete ideologije – podsetio nas je i na cenzuru koju je višestruko osetio na svojoj koži, od Titove do Tuđmanove vlasti – rekla je Sandra Perović.

Novinar Teofil Pančić izjavio je da je „čitajući knjigu imao sam osećaj da ona prirodno pripada nezvaničnoj, nikada proglašenoj, ali postojećoj biblioteci, ediciji knjiga, koje su napisali autori i autorke sa ovih prostora, čija je zajednička osobina to što im 1991. u samo središte života pala ogromna bomba, eksplodirala i raznela ih u krhotine, koje od tada pokušavaju da sastave“.

– Struktura knjige je krajnje originalna i neobična. Kada se pogleda sadržaj, stiče se utisak da je u pitanju stručna filmska enciklopedija, a Rajko je to iskoristio kao asocijativni niz da na krajnje nelinearan način ispriča priču svog života, ali i priču društva država, gradova, u kojima je živeo i u kojima se borio sa ideološkim mitomanijama, mediokritetima, zavišću manje talentovanih i manje uspešnih kolega. Kad pročitate knjigu, pomislite na jedan od njegovih ranijih filmskih naslova „Bravo maestro!“ – ocenio je Teofil Pančić.

Čep u grliću boce

Originalni naslov knjige, prema Grlićevim rečima, glasio je „Kako izvaditi čep iz grlića boce“. Kroz šalu je saopštio da su izdavači „plakali“, a mnogi i uveravali da je niko živi neće pročitati. „Kao slab karakter“, kako je rekao, pristao je „da promeni naslov“.

Svečanom akademijom u SANU počela dvodnevna naučna konferencija povodom 150. godišnjice od rođenja Mihaila Petrovića Alasa