Život u „podrumu revolucije“

-Ovaj film se rodio iz želje da ispričam parabolu o životu u strukturi sačinjenoj od prekinutih snova i ideja. Za mene to predstavlja suštinsko iskustvo postjugoslovenskih društava, ubrzano uključenih u neoliberalni proces i vrtoglave nivoe nejednakosti. Film se fokusira na one koje je taj proces ostavio najranjivijim i pronalazi ih u tami prostora Muzeja revolucije, koji pokreće alegorijski nivo priče, izjavio je autor filma Srđan Keča. Ovaj poetski dokumentarac kao polazišnu tačku uzima nikad dovršeni projekat arhitekte Vjenceslava Richtera.

Reč je o planu izgradnje velikog muzeja u Beogradu u slavu revolucije naroda Jugoslavije, ali vizija sa početka 60-ih nikada nije odmakla dalje od izgradnje podruma. Danas, 60 godina kasnije taj zapušteni prostor naseljavaju društveni izopštenici kasnog kapitalizma. Priča prati devojčicu i njenu majku koje za život zarađuju čisteći šoferšajbne.

U vlažnoj, mračnoj zgradi, „podrumu revolucije“, živi i starica sa kojom devojčica gradi blizak odnos. Na obodu grada koji se ubrzano transformiše, tri žene nalaze utočište jedna u drugoj.

Portretišući odrastanje unutar napuštenih ruševina utopijskog projekta, film istražuje odnos kolektivnih i individualnih snova, način na koji krah prvih nagriza druge, postavljajući pitanje o mestu na kom ti snovi i dalje žive.

Srđan Keča je autor zapaženih i nagrađivanih dokumentaraca „Pismo ocu“ (2011), „Miraž“ (2012), i „Flotel Evropa“ (2015). Montažerka filma je Hrvoslava Brkušić, muziku potpisuje Hrvoje Nikšić, a dizajn zvuka Jakov Munižaba.

Film je realizovan u okviru producentskih kuća Uzrok (Srbija), Restart (Hrvatska) i koprodukcijskih kuća Hrvatska radio-televizija (Hrvatska), Al Jazeera Documentary Channel (Katar) i Nutprodukce (Češka).

– Čast mi je da ovaj film otvara Beldocs, festival koji već godinama unazad neguje program pun filmskih dragulja i jača vezu dokumentarnog filma u Srbiji sa regionalnom i svetskom scenom. Premijera Muzeja revolucije u Srbiji je za mene poseban događaj. Nadam se da će publika u filmu pronaći jedan novi pogled na Beograd i na naše društvo, kao i bliskost sa životima koji su u njemu prikazani“, izjavio je Srđan Keča.

Jubilarni 15. Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldocs 2022, koji će biti održan od 11. do 18. maja na sedam lokacija u Beogradu, predstaviće premijerno u našoj zemlji više od 100 dokumentarnih filmova u 12 programskih celina.

– Raduje nas što će dugo iščekivana domaća premijera filma Muzeja revolucije biti na Beldoks festivalu. U okviru našeg programa, predstavljamo autore koji nude svežu perspektivu i inventivne stilove, među kojima je i Srđan Keča. Posetiocima festivala nudimo mogućnost da upoznaju nove glasove srpskog dokumentarnog filma. Premijere domaćih dokumentarnih filmova na Beldocs festivalu prikazuju ideje, ljude i događaje koji oblikuju našu stvarnost“, izjavila je Mara Prohaska Marković, direktorka festivala Beldoks.

Festivalski život

Svetska premijera filma bila je na IDFA festivalu u Amsterdamu , gde je uvršten među dvanaest filmova nominovanih za nagradu Najbolji prvi dugometražni film. Prikazan je i na festivalima Human Rights Film Festival 2021 u Zagrebu, i Filmskom festivalu u Trstu , a do sada je selektovan i na čuvenom ovogodišnjem filmskom festivalu Hot Docs 2022 u Torontu, kao i Crossing Europe 2022 u Lincu, Međunarodnom festivalu Žan Ruš u Parizu i Međunarodnom filmskom festivalu Gvadalahara, u Meksiku.