Zlatna arena za Zrinka Ogrestu

Zlatna arena za najbolju glavnu žensku ulogu takođe je otišla u ekipu „Plavog cvijeta“, glumici Vanji Ćirić za maestralno odigran lik majke.

Zlatna arena za najbolji scenario u ovoj kategoriji pripala je Ognjenu Sviličiću, Sandri Antolić i Branku Šmitu za dramu „A bili smo vam dobri“, koju je Šmit i režirao, a Rene Bitorajac je za bravurozni portret heroja odbačenog od društva koga igra u ovom filmu osvojio Zlatnu arenu za najbolju mušku ulogu.

Film „Murina“, koji je rediteljki i scenaristkinji  Antoneti Alamat Kusijanović doneo prestižnu Zlatnu kameru i pobedu u programu „Petnaest dana autora“ na nedavnom Kanskom festivalu, na domaćem „terenu“ osvojio je Nagradu Breza za najboljeg debitanta i nagradu publike, Zlatna vrata Pule. Glumica Danica Ćurčić je za prikazivanje žene razapete između svojih snova i obaveza, koju igra u ovoj porodičnoj drami, nagrađena Zlatnom arenom za najbolju epizodnu ulogu.

U kategoriji međunarodnog programa trijumfovala je drama „Nigde posebno“ italijanskog reditelja Uberta Pazolinija, kojoj je pripala Zlatna arena za najbolji film i nagrada publike. Žiri kritike u ovoj kategoriji nagradu za najbolje ostvarenje dodelio je filmu „U limbu“, britanskoj tragikomediji o emigrantima reditelja Bena Šeroka (bila je nominovana za nagradu BAFTA).

Naš predstavnik u ovom programu, krimi triler „Južni vetar 2 – Ubrzanje“ Miloša Avramovića, koji je u Puli imao svetsku premijeru, bio je jedan od favorita za nagrade još pre početka festivala, a karte za projekciju u Areni bile su rasprodata dve nedelje unapred. Hrvatski mediji, na čelu sa HRT-om, posvetili su veliku pažnju nastavku hit filma („Južni vetar“ je bio najgledanije domaće ostvarenje u protekloj decenije u našim bioskopima, i jedno od najgledanijih u regionu), koji je snimljen u koprodukciji sa Hrvatskom. Miloš Biković, koji igra glavnog junaka, po broju intervjua i izjava koje je dao za medije (ali i „selfija“ sa svojim fanovima), „upisao“ se među zvezde 68. Pule.

„Južni vetar 2 – Ubrzanje“ završio je festival sa posebnim priznanjem Hrvatskog audiovizuelnog centra za zajednički razvoj koprodukcija, a po oceni publike (4,67) našao se na drugom mestu, iza filma „Nigde posebno“.

Zlatnu arenu za najbolju hrvatsku koprodukciju ponela je komedija „Baksuzni kres ili luda pornografija“ u režiji Radua Žudea, jednog od najnagrađivanijih rumunskih filmskih autora na svetskim festivalima u poslednjoj deceniji, kojoj je pripala i Zlatna arena za najbolji hrvatski doprinos u manjinskoj koprodukciji.

Drama o Mirjani i svima oko nje

Zanimljivo je da je pobednički „Plavi cvet“ snimljen po delu „Drama o Mirjani i svima oko nje“ Ivora Martinića, danas jednog od najcenjenijih i najizvođenijih hrvatskih dramatičara u regionu i u Evropi, kome je prva vrata u karijeri otvorilo naše Jugoslovensko dramsko pozorište 2010, u vreme kada je bio anonimni pisac sa Brača, kako je sam često isticao. NJegova promocija započela je na ovoj sceni praizvedbom „Drame o Mirjani i svima oko nje“, sa Mirjanom Karanović u glavnoj ulozi, a na ove detalje podsetili su i brojni hrvatski mediji u svojim izveštajima sa ovogodišnje Pule.