Predstavljena knjiga Vojislava Pantića „Jazz Face“

Kada su pukli oni zeleni laseri iznad naših glava i kada je bend zasvirao, meni je to bilo kao da se otvorila vasiona. Ušao sam unutra ne znajući ništa o džezu, a izašao kao fan – kazao je Vojislav Pantić, matematičar, džez kritičar i muzički novinar na promociji svoje knjige „Jazz Face“, koja je održana početkom nedelje u Domu omladine Beograda. Moderator je bio Petar Janjatović, muzički novinar i rok kritičar.

Knjiga je kompilacija preko 50 intervjua sa 48 džez umetnika, obavljenih od 1991. do 2015. godine, koje je Pantić napravio sa brojnim velikanima svetske i domaće scene.

Među „facama“ su: Čarls Lojd, Ahmad Džamal, Džo Lovano, Majkl Breker, Dajen Rivs, Marija Šnajder, Bred Meldau, Džo Zavinul, Pet Metini, Rudreš Mahantapa, Esperanca Spolding, Enriko Rava, Duško Gojković, Mića Marković i Lala Kovačev, a knjiga je opremljena sa preko 150 fotografija renomiranih autora iz Srbije i inostranstva.

Vesna Roganović, novinarka, koja je Pantiću bila urednica, kazala je da ne morate da budete „poznavalac materije“ kako biste uživali u ovoj knjizi. Ona će biti interesantna i džezerima koji se bave ovom vrstom muzike – profesionalno ili kritički, fanovima, ali i onima koji to nisu.

– Vojina kolumna ima misionarsku ulogu, jer budi volju u čitaocu da oslušne tu muziku o kojoj on sa toliko žara i zadovoljstva, na izvanredan način, piše, dočarava portrete i sudbine svih tih stvaralaca, a reč je o vrhunskim džez muzičarima, ikonama moderne epohe džeza. Mnogo toga što se događa na svetskim džez scenama u poslednjih trideset godina, imate sabrano u ovoj knjizi – rekla je Roganović. Ona je istakla da je za znalce ova knjiga jedan nepresušan izvor, zlatna enciklopedija džeza, a da bi tekstovi mogli da posluže naučniku koji se bavi istorijom i teorijom modernog džeza i psihologijom stvaralaštva. Ujedno, za one koji nisu znalci, prema njenim rečima, knjiga je kratak kurs filozofije džeza.

– Kod sagovornika morate da izazovete vibracije kako bi izašao iz ljušture, jer su muzičari dosta introvertna bića. Nije ih lako nagnati da pričaju o suštini svog stvaralaštva, a Voja to majstorski radi – konstatovala je Roganović ukazujući da je to zato što je Pantić vrsni poznavalac džeza. On je dodala da knjiga može da se čita pavićevski, kao jedno postmoderno delo, na preskok, unakrst, kao ukrštenica, sa kraja ili početka. U isto vreme, to je delo koje odaje tajnu misterije umetnosti koja ceo vek opstaje na granici između pop i ozbiljne kulture.

– Neću da ulazim u politički kontekst, koji je ubitačan i koji će nas možda smrviti, ali zato imamo prednost da je džez danas veoma primećen. Džez je jedno veliko područje, a ova knjiga je za veliko poštovanje – kazao je Milan Vlajčić, novinar, književnik, književni i filmski kritičar. Vlajčić je primetio i to je knjiga „Jazz Face“ Vojislava Pantića raskošna, apsolutno fantastična, a da je Voja kao džezista i knjiga jedna vrsta džez improvizacije.

– Četrdeset stepeni u Peruđi, ja sam zalutao na džez festival, a Voja sedi na trotoaru i kuca tekst – osvrnuo se Petar Peca Popović, novinar, rok kritičar, publicista, govoreći o Vojinom entuzijazmu, ukazujući na to da je on poslednji u nizu velikih džez pisaca na našem jeziku. – Knjiga i po formi i po sadržaju ima nešto na šta svako ko je pisao knjige može da bude ljubomoran, zato što je odlično dizajnirana, odlično napisana, sa sjajnim fotografijama i kada je držite u ruci dobro se osećate – konstatovao je Peca Popović i zaključio – Ako je džez velika umetnost dvadesetog veka, onda je zaslužila da, u našem izdavaštvu, bude zastupljena ovakvom knjigom.

Sedam hiljada šibica za Boga

Pantić je ispričao kako je godinu dana pre nego što je zavoleo džez zavoleo bluz. Umesto da sedi u kući 1979. godine i gleda utakmicu Jugoslavija – Španija, on je otišao na koncert Erika Kleptona, jer je Peca Popović u svom novinskom tekstu napisao: „Dolazi Bog.“

– Kakav Bog, ja sam znao dve pesme od Kleptona. U to doba sam bio tinejdžer i video sam Boga. Zavoleo sam bluz tako što sam video sedam hiljada šibica. Danas više nema šibica. Skoro sam bio na nekom koncertu i svi su koristili mobilne telefone. Klepton je svirao „Lejlu“ i upaljeno je sedam hiljada šibica. Svetli Pionir – prisetio se Vojislav Pantić.