Zlatni pečat Jugoslovenske kinoteke i ovacije Nastasji Kinski: Potreban nam je mir i vera u ljude, poručila slavna glumica

Na ceremenoji u Sali „Makavejev“, pred brojnim poštovaocima i uz ovacije, ovo visoko priznanje Nastasji Kinski svečano je uručio Jugoslav Pantelić, direktor Jugoslovenske kinoteke i umetnički direktor Festa, podsećajući da su na našem „festivalu festivala“ bili prikazani kultni filmovi u kojima je igrala, i da je naši filmofili svih generacija dobro poznaju i kroz razne programe našeg filmskog arhiva.

– Izuzetno mi znači ova nagrada, zato što obuhvata ceo moj život i ljude koji su mi bili važni, a verovati u ljude je nešto najdragocenije. Vi verujete u nekoga i ljudi veruju u vas, to je ono što mi daje snagu i veru da mogu da se urade neke dobre stvari. Posebno sam zahvalna rediteljima sa kojima sam sarađivala, Vimu Vendersu, Romanu Polanskom i Volfgangu Pitersonu, kao i mojoj majci – izjavila je glumica koja je krajem još na početku karijere, postala jedna od najvećih zvezda svetskog filma.

– Znam da ovde dolaze ljudi iz Ukrajine i iz Rusije, ne da se svađaju, već u miru. Mir je ono što nam je potrebno. Jugoslav mi je juče rekao da su ovde svi dobrodošli. Hvala. Upravo je to ono što želimo, mir za sve, pa hajde da to i učinimo. Svi verujemo u magiju stvaranja priča, ali i u realnosti treba da postoji neka magija – istakla je Nastasja Kinski, koja će sutra, 5. marta u mts Dvorani, svečano proglasiti 51. Fest zatvorenim.

Kako je istakao Pantelić, slavna glumica spada u red filmskih pojava koje su 70-ih i 80-ih godina donele novi duh, svežiji izgled i energiju i tako revitalizovale evropski i američki film, kreirajući vrlo dinamičnu još jednu zlatnu eru sedme umetnosti.

– Radeći sa autorima kao što su Vim Venders, Roman Polanski, Pol Šreder, Nastasja Kinski je svojom glumačkom igrom savršeno odgovarala na različite autorske estetike, sublimirajući u sebi evropsku, nešto suptilniju izvedbu sa holivudskom harizmom velikih zvezda“. Plenila je sa filmskog platna jednako svojom pojavom, kao i glumačkim sredstvima, stvarajući čitav spektar nijansi u izrazu koji postaje obeležje datog filma i kreacija za sebe, ne remeteći pritom film kao celinu. I mada je prvi put gošća Festa, svi njeni najveći filmovi prikazani su na Festu, a i nebrojeno puta u raznim programima u Kinoteci – rekao je Pantelić.

– Zato imamo osećaj da Zlatni pečat uručujemo nekome koga već dugo i jako dobro poznajemo, ko je bio, jeste i biće prisutan na ovom platnu i zaslužan za deo one magije duha zbog koje publika ne prestaje da ulazi u mrak bioskopske dvorane Kinoteke“ – istakao je direktor našeg filmskog arhiva, dodajući da je Nastasja Kinski tokom karijere igrala u više od 60 evropskih i američkih ostvarenja.

Na ceremoniji su prikazani i inserti iz kultnih filmova u kojima je ostvarila najvažnije uloge, a posle uručenja Zlatnog pečata prikazana je romantična drama „Tesa“ iz 1979. Romana Polanskog, koja joj je za lik glavne junakinje donela prestižnu nagradu Zlatni globus.

Nastasja Kinski je ćerka takođe slavnog glumca Klausa Kinskog, rođena 1961. u Berlinu, karijeru je započela kao model, školovala se u inostranstvu, a glumu je, na predlog Polanskog, studirala u Aktors studiju Lija Strasberga.

Prvu značajniju ulogu imala je u filmu „Pogrešan pokret (1976) Vima Vendersa, a pažnju internacionalne publike privukla je u drami Stay as You Are (1978) Alberta Latuade, gde joj je partner bio Marčelo Mastrojani.

Prvu glavnu ulogu odigrala je upravo u „Tesi“ Polanskog, a onda su usledila antologijska ostvarenja „Ljudi mačke“ (1982) Pola Šredera, nova saradnja sa Vendersom u remek-delu „Pariz, Teksas“ (1984), koji je dobio Zlatnu palmu u Kanu, kao i u „Tako daleko, tako blizu“ (1993)…

Najnoviji film Nastasje Kinski je Dark Satellites (2022) Tomasa Štubera.