Zlatni toranj za "Tonija Erdmana"

„‘Toni Erdman’ priča priču o ocu i ćerci u savremenom otuđenom svetu okrenutom uspehu, kroz humor i svežu autentičnost“, obrazložio je svoju odluku žiri, koji je radio u sastavu: rediteljka Ješim Ustaoglu (Turska), producentkinja Rina Šildoš (Estonija), glumica Aaiste Diržuite (Litvanija), rediteljka Mihaela Kezele (Nemačka) i reditelj Stefan Arsenijević (Srbija).

Prema njihovim ocenama, „‘Matura’ pokazuje veliki talenat u stvaranju perfektnog portreta dezintegrisanog i nefunkcionalnog društva, kroz nepogrešivo ubedljivu glumu“.

Rumunski reditelj, inače gost ovogodišnjeg Festivala evropskog filma Palić, govoreći na konferenciji za novinare pre nego što su saopšteni dobitnici nagrada, istakao je povodom priznanja koje je dobio u Kanu za najbolju režiju za isti film da ne voli kada se filmovi takmiče i da mu se ne sviđa taj deo festivala, ali da je svestan da filmovi sa nagradama dobijaju na popularnosti i na broju gledalaca.

– Sa nagradama uvek postoji odgovornost jer se postavljaju visoki standardi za vaše sledeće filmove. LJudi će porediti vaš novi film sa onim što ste radili pre toga. Možda je i lakše snimiti jedan ili dva filma, od kojih možda neki i bude uspešan. Teže je napraviti karijeru. Pitate se kako kazati nešto novo u istom stilu, imate li uopšte šta još da kažete – rekao je autor filmova „4 meseca, 3 nedelje i 2 dana“ i „Iza brda“.

Govoreći o rumunskom novom talasu koji je postao jedna od najvažnijih i najpopularnijih kinematografija u svetu, Munđiju je naglasio da misli da je ova struja nastala kao reakcija rumunskih reditelja na filmove koji su postojali ranije u domaćoj kinematografiji.

– Zajednička ideja, koja se spontano rodila kod svih nas, bila je to da smo hteli da prikažemo više istine, stvarnosti… Ali kasnije nas je motivisalo to što smo svi snimali u istom vremenu, pa smo pokušavali da promišljamo svoje filmove. Nismo razmišljali o kinematografiji u lokalnim okvirima – malim festivalima ili broju gledalaca. Želeli smo da naši filmovi traju, a to smo učinili tako što smo razmišljali o tome šta je film, o stilu, njegovoj vezi sa pričom… Shvatili smo da imamo originalnost, da ne želimo da manipulišemo publikom. Zato u našim filmovima nema muzike, najvećeg manipulativnog sredstva. Svaki naš rez i kadar govori nešto, a mi smo hteli da na ovaj način damo slobodu publici od koje očekujemo da su dovoljno obrazovani i pametni da mogu to da shvate – kazao je reditelj dodajući da je i nestanak bioskopa uticao na stvaranje dobrih filmova u rumunskoj kinematografiji jer njihov uspeh nije mogao da se meri brojem gledalaca. Kako kaže, nisu imali ni mnogo novca, pa su svi reditelji morali da budu i scenaristi, producenti, montažeri…
– To je objašnjenje koje mogu dati sada nakon godina. Ali nisam siguran zašto se sve to dogodilo u Rumuniji a ne recimo u Moldaviji – zaključio je gost Palićkog festivala.

U takmičarskoj selekciji Paralele i sudari najbolji je film „Staze od ljiljana“ mađarskog autora Benedeka Fligaufa (nagrađenog na Paliću i za prethodni film „Samo vetar“), dok je slovačkom ostvarenju „Eva Nova“ u režiji Marka Škopa pripalo specijalno priznanje. Filmove ovog programa ocenjivao je žiri filmske kritike, koji su činili: Marija Ulfask-Šeripova (Estonija), Marina Rihter (Srbija) i Kolet de Kastro (Francuska).

Najbolji film novog programa Oči u oči, namenjenog tinejdžerskoj publici i ocenjivanog od mladih, je bugarsko-grčka koprodukcija „Lekcija“.

Dobitnicima su nagrade uručene sinoć na zatvaranju Festivala evropskog filma Palić, a manifestacija je zvanično završena projekcijom francuskog filma „Sveta ljubav“.

Specijalna priznanja

Žiri glavnog takmičarskog programa u kome je prikazano 12 ostvarenja (uz još dva film van konkurencije) dodelio je i dva specijalna priznanja i to srpskom filmu „Dnevnik mašinovođe“ u režiji Miloša Radovića za „iznenađujuću crnu komediju sa urnebesnim glumačkim ansamblom i jedinstvenom vizuelnom intencijom koja publiku ne ostavlja ravnodušnom“, i poljskom ostvarenju „LJubav je gorka“ u režija Tomaša Vasilevskog, koji je nagrađen za visoka umetnička dostignuća – „koristeći fragmente iz života četiri žene, sa jakim i upečatljivim vizuelnim silom, reditelj gradi snažnu priču o usamljenosti i čežnji“.