Zlatno doba kineske filmske industrije

Cilj im je da sagrade filmski grad po ugledu na slavnu Kroazetu, koji bi od slabo razvijenog regiona poznatog po šumama bambusa, napravio turistički centar.

Kako pišu kineski mediji, iako će festival biti međunarodni, poseban program biće posvećen domaćoj kinematografiji, kako bi kineski film dostigao novi nivo.

Inače, kineska filmska industrija je poslednjih godina dostigla svoje zlatno doba. Pre dve godina Kina je skinula Japan sa drugog mesta liste najvećih filmskih tržišta u svetu, a stručnjaci pretpostavljaju da će u narednih pet godina prestići i carstvo filmova – Sjedinjene Američke Države. U međuvremenu, prodaja bioskopskih ulaznica skočila je za 27 odsto, sa zaradom od 3,6 milijardi dolara, a prema podacima Američke filmske asocijacije, oko 13 novih bioskopa niče u Kini svakog dana, da bi ih sada bilo ukupno 18.200, četiri puta više nego pre pet godina.

Iako je prošlogodišnji film „Putovanje na zapad“ ostvario zaradu od više od 200 miliona dolara, postavši najuspešniji kineski film svih vremena, većina domaćih ostvarenja gubi uloženi novac. Samo četvrtina filmova dođe do bioskopa, a velika stopa piraterije znači da ne postoji legalno DVD tržište. Ipak, Kinezi sve više novca ulažu u filmove. Nedavno je Vang Jianglin, vlasnik najvećeg lanca bioskopa „Dalijan Vanda grup“ i najbogatiji Kinez, objavio da gradi najveći filmski i televizijski centar na svetu u gradu Kingdao, vrednosti osam milijardi dolara.

Istovremeno, u svetu velikog novca svoje mesto pokušava da ugrabi i Holivud. Samo 34 blokbastera i šačici nezavisnih filmova dozvoljeno je da se pojavi u Kini svake godine, a strani producenti mogu da zadrže samo mali deo (manje od 25 odsto, dok je u drugim zemlja to oko 40-45 odsto) zarade na blagajnama. Bez obzira na to, stranci očajnički pokušavaju da dovedu svoje filmove u Kinu.

Ponekada se filmovi specijalno dorađuju za to tržište, kao što je Marvel uradio dodavši četiri minuta snimka sa kineskim glumcima filmu „Ajron men 3“. Njihov veliki trud posebno je bio vidljiv proteklih dana, pred premijeru novog nastavka „Transformersa“ – hiljade reklama i bilborda sa slikama Optimusa Prajma i Bamblbija zahvaljujući kojima je, između ostalog, film postigao najveći bioskopski uspeh u istoriji Kine. Publiku od „Transformersa“ nije mogla da odvoji ni cena bioskopske ulaznice od 22 dolara (vrednosti oko 30 flaša lokalnog piva) za 3D projekciju.

„Centar filmskog biznisa pomera se ka Aziji. Indonezija, Malezija, Vijetnam, Indija – sve te zemlje su jako važne za Holivud“, kaže Dejvid Hankok, direktor konsultantske kompanije IHS Tehnologija.

Osim toga, Holivud već duže vreme lobira da granica bude pomerena na 44 filma godišnje, a studiji finansijski pomažu i koproduciraju kineske filmove, kako bi zaobišli restrikcije. Ali američki uticaj na kinesku filmski biznis nije ništa novo.

„Sve što smo naučili, naučili smo od Holivuda“, kaže Ju Dong, direktor najvećeg studija „Bona film grup“. Na neki način savremena kineska filmska industrija liči na Holivud 1930-ih, kada su studiji kontrolisali sve – od glumaca preko produkcije do bioskopa.

Ipak, problem leži u tome što kineskoj filmskoj industriji nedostaje tehnička sofisticiranost. Holivud je i dalje svetski lider u velikim filmovima sa mnogo specijalnih efekta i Kina se tome još uvek teško može približiti. Osim toga, kineski filmovi i dalje ostaju roba koja se teško prodaje široj publici izvan domovine, budući da gledaoci u Americi i Velikoj Britaniji retko gledaju filmove sa titlom.