Zoran Avramović: Vrednost knjige i čitanja ne prolazi

Menjale su se državni sistemi, ljudi na vlasti, odnosi prema inostranim gostima, ali Sajam knjiga je ostao nepomeriv kao dokaz da je kultura knjige iznad svih drugih prolaznosti društva i država – kaže za „Danas“ Zoran Avramović, predsednik Odbora Beogradskog sajma knjiga.

On dodaje da dolazak na ovaj sajam znači nastavak tradicije kulture knjige, kao i susret sa novim knjigama, nekim njihovim piscima, programima izdavača i Odbora u kojima će knjiga biti predmet razgovora. Sagovornik „Danasa“ objašnjava da je Odbor u svojim programima akcentovao polemičnost, različitost pogleda na aktuelne kulturne i književne teme.

* Slogan 61. izdanja je „Knjige u ruke“. Na koji način Sajam podstiče čitanje?

– „Potreba za pričom i pričanjem ostaje“, rekao je Ivo Andrić primajući „Nobelovu nagradu“. Istorija sajma knjiga uverava nas da je ova ustanova, susret pisanja i čitanja knjige. Svaki sajam knjiga dosad je bio u znaku tog susreta. Vrednost knjige i čitanja ne prolazi. Veliki talas komunikacionih tehnologija zapljusnuo je knjigu koja je u rukama čitalaca. Među branama ovom talasu nalazi se i Beogradski sajam knjiga. Veliki broj posetilaca i slike sa ovog događaja sigurno doprinose afirmaciji čitanja štampane knjige. Četvrtak u nedelji sajma je „Školski dan“. Sajam je istovremeno registar žanrovske čitanosti. Tu otkrivamo koje knjige se više a koje manje čitaju.

* Prošle godine je uveden Festival mladih. Šta ovaj program nudi ovaj put?

– Ova jedinstvena institucija kulture knjige u Republici Srbiji, tokom proteklih decenija, bila je mesto susreta književnika, stvaralaca, umetnika, političara, privrednika, izdavača, bibliotekara i čitalaca svih uzrasta i zanimanja. Prošle godine smo ustanovila dva nova programa koja i ove godine obogaćuju sajamski sadržaj. Prvi je fokusiran na pripadnike raznih društvenih delatnosti (privrednike, sveštena lica, oficire, političare, sportiste…) koji će govoriti o iskustvu i vrednosti čitanja. Pisanje knjige je stvaralački čin. Ali ništa manje nije stvaralački izraz koji tematizuje knjigu u drugim umetnostima. Čitanje je saznanje, doživljaj i nadahnuće i to je prilika da se mladi umetnici predstave sajamskim posetiocima sa svojim delima. Interesovanje mladih za ovaj deo sajamske manifestacije je u porastu.

* Programi i izložbene celine biće uglavnom posvećeni važnim jubilejima?

– Nemoguće je ove godine zaobići godišnjice Šekspira i Servantesa (400 godina od smrti). Iz nacionalne kulture, obeležiće se 120 godina od romana „Hajduk Stanko“ Janka Veselinovića. Knjige zapisuju i tragične događaje. Povodom 75. godišnjice Jasenovca razgovaraće se o Jasenovcu kao temi istoriografije i književnosti. Na tribinama Odbora sajma knjiga biće više tema: pisac u fokusu, arena od reči, predstavljanja i sećanja na pisce, književnost i drugi mediji, pisci o svom delu. Naravno, izložbe o Šekspiru i Servantesu kao i „Velikom ratu“ u književnosti deo su programa o kome je reč. Takođe, organizujemo izložbu „Negujmo srpski jezik“. Dečji program je neizostavan i realizovaće se u 12 manjih celina.

* Ima li noviteta kad je reč o nagradama?

– Nagrade su prošle godine proširene i ove godine se lista neće širiti. Dakle, nagrada za izdavača godine, izdavački poduhvat i dečju knjigu, nagrada za izdavača iz dijaspore na srpskom jeziku, posebno priznanje za doprinos u oblasti nauke i specijalno priznanje za izdavača, knjigu ili strip, i najlepšu knjigu. Razmišljamo da se uvede nagrada i za najlepše opremljen prostor izdavača.

* Počasni gost je Iran. Na koji način će ova zemlja predstaviti svoju, nama nažalost ne toliko poznatu, književnost?

– Iran priprema bogat i raznovrstan program. Nije samo reč o književnosti već i o kulturi koja nama nije dovoljno poznata. Treba, međutim, napomenuti da njihov sajam knjiga poseti oko pet miliona ljudi. Predstaviće knjige koji su objavljene na srpskom jeziku, okrugli sto na kome će razgovarati iranski i srpski pisci. Predstavnici Irana najavili su organizaciju dve izložbe o savremenom Iranu, nekoliko filmova i gostovanja u našim obrazovnim ustanovama.

* Kako komentarišete to što se svake godine osipa broj izdavača koji se pojavljuju na Sajmu knjiga i što će i ove godine izostati pojedini mali, ali kvalitetni izdavači? Šta to znači za Beogradski Sajam knjiga?

– Broj izdavača je u blagom porastu. Odbor nastoji da zadovolji zahteve svakog izdavača za odgovarajućim mestom i prostorom. Više je malih nego velikih izdavača. Poziv izdavačima da učestvuju na Sajmu je otvoren i nema prepreka zbog kojih bi bilo ko izostao. Ako ima takvih koji izostaju, to je njihova volja i njih treba pitati zašto nisu na Sajmu knjiga.

* Razmišlja li Odbor o tome kako da podstakne male izdavače da se vrate? Planirate li neku dugoročniju strategiju kako bi im se pomoglo da u budućnosti ipak učestvuju?

– Nisu mi poznati takvi slučajevi. Strategija (krupna reč!) ne postoji, budući da su vrata Sajma knjiga otvorena za domaće i inostrane izdavače. Ove godine učestvuje 450 direktnih izdavača, kao i 40 inostranih.

* U kojoj meri se Sajam knjiga generalno bavi problemima izdavaštva i koliko to treba da bude cilj ove manifestacije?

– Beogradski sajam knjiga prilika je da izdavači predstave svoju godišnju produkciju, ostvare određeni finansijski efekat, ali i da izraze probleme sa kojima se susreću. Odbor organizuje razgovore o ovim temama svake godine. Prethodnih godina bili su razgovori o bibliotečkoj mreži i problemima u njihovom radu. Ove godine će se organizovati razgovor o autorskom i srodnim pravu u oblasti pisane reči, štampanih i digitalnih izdanja. Razume se, i izdavači su u prilici da samostalno raspravljaju o svojoj profesiji.