Zoran Janjetov: Noćna mora za nepravdu

On je proslavljeni majstor bratstva stripa na onoj strani gde je sve unapred dogovoreno – serijali i nastavci, broj tabli, strana, kadrova po metru kvadratnom stripa, precizno sceniranje, precizno planiranje crteža i boja, u velikom timu, u zadatom roku.

Janjetov je heroj i na onoj strani gde crta samo da sebe zadivi i zabavi, tamo gde je živela sloboda, gde je strip samo jedan kalambur ili jedan lik u kojem je kondenzovan i scenario i priča, gde nikome ne polaže račun. Pronalazi se sa ove i one strane stripa, sa svake strane stripa.

Janjetov je skup raznih likova kao što su Nezamislivoje, Neprocenjivoje, Nezamenljivoje i još mnogo mnogo njih! Oblike menja i nekoliko puta na dan, isto koliko često menja i načine na koje crta i misli o stripu – piše Milica Ivić povodom izložbe „Zoran Janjetov: Noćna mora za nepravdu“ koja se večeras (subota) otvara u galeriji Remont u okviru 11. izdanja festivala nezavisnog stripa Novo doba „Zadnje doba“.

„Na izložbi ‘Zoran Janjetov: Noćna mora za nepravdu’ u galeriji Remont od 10. do 30. oktobra biće izloženi radovi koji su istovremeno metastaze bestijarija profesora Ćumislava i svih ostalih bestijarija koji su narastali godinama (sa svim likovima, herojima i protuvama), i sve više se sažimali u jedan crtež, jedan lik, ili samo apstraktan oblik. Ali i rezultati pupljenja celokupnog iskustva crtanja stripova, gde postaje očigledno u kolikoj je meri Janjetov presek istorije stripa druge polovine dvadesetog i šta smo potrošili od dvadeset prvog veka – kroz uticaje, prva izdanja, prijatelje, saradnike i nezaobilazni kult koji je stvoren oko veze sa Mebijusom i Hodorovskim.

Besna, bogata, šarena, kolekcija ludih ilustracija koje nekad prati blesav tekst, predstavlja drevnu borbu između narativne logike i pitanja ko tu koga gleda i zašto. Janjetovljeve situacije su na primer samo otelovljenje nekog leksičkog kentaura, nelogičnog spoja ili crtačko-jezičke situacije.

Na primer jedne onomatopeje. Situacija je ono što se desilo pre nje, ali i posle nje, onomatopeje, gde je sve podjednako važno ili nevažno.

Na izložbi ćemo videti ono u čemu Janjetov uživa, bez kontinuiteta, jedno nevezano za drugo, neplanirano i bez otpora, slobodno iako nečitljivo. ‘Jer ja te izlive flowa, te crtačke ejakulacije, imam vrlo retko. (:::) Ali, to što radim za sebe danas ne zanima nikog, to je moglo da prođe sedamdesetih, kad je Moebius objavljivao te svoje eterične stvari, a sad ne bi mogao ni on. Ljudi su postali manje eterični (smeh)’. Ali, je l’ da da se prevario?“, pitanjem poziva na izložbu Milica Ivić.