Zoran Kesić: Navijam da u Skupštini bude zanimljivo

Snimanje je već počelo, ali šta ima veze, svakako se prvo snima izvedba benda. Ovonedeljni izbor je beogradski Koi Koi sa svojom „Krinolinom“.

Na Kesiću odelo, crvena kravata, starke i ranac. Prilazi studiju pevušeći melodiju jednog od predizbornih džinglova.

Presreće ga organizatorka snimanja i uručuje mu pismo.

Kesić teatralno čita rukom pisanu poruku „vernog fana“ isprovociranog prisustvom gosta u jednoj od prethodnih epizoda. Autor pisma je tim povodom voditelju benevolentno održao kratku lekciju istorije srpskog jezika i balkanskih odnosa. Kesić cepa pismo, neometen nastavlja neobavezni razgovor sa svojim današnjim gostom.

Emisija „24 minuta sa Zoranom Kesićem“ počela je sa emitovanjem 2013. godine. Od samog njenog nastanka scenario pišu voditelj i ekipa iz NJuz neta, satiričnog portala koji objavljuje izmišljene vesti.

– Priprema je srce i duša emisije. Snimanje je samo realizacija, ja volim da kažem egzekucija onoga što je suština, a to je pisanje scenarija. Nerviranje oko toga kako da priđemo temi i neslaganje unutar ekipe tokom pisanja je nezaobilazno, ali kada tekst krene da se izliva i vidimo da imamo dobar materijal, osećaj je super. Ja scenario imam u glavi pre petka, kada se snima emisija, on je nešto zajedničko, timsko, tako da jedva čekam snimanje. Mi baš i nismo nešto mnogo vredni. Mogli bismo mi u ponedeljak da počnemo sa pisanjem scenarija, ali maltene ništa ne napišemo ni u utorak. Skoro sve osmislimo u sredu u četvrtak da bi bilo sveže – ko u pekari – priznaje voditelj.

Autori emisije koja je počela sa emitovanjem godinu dana nakon dolaska Srpske napredne stranke na vlast, u vladajućoj garnituri nalaze neiscrpnu inspiraciju za osmišljavanje scenarija. Uzimajući u obzir rezultat prošlonedeljnih parlamentarnih izbora, Kesić vidi potencijal da budući sadržaj emisije bude raznovrsniji od pređašnjeg.

– Prethodni saziv skupštine je podsećao na grupu papagaja koja je naučila da cvrkuće istu pesmu, a to nije naročito zabavno. U novom sazivu će biti i opozicije, pa će iz tog šarenila izaći i svađe, što je zahvalno za našu emisiju. U prošloj skupštini poslanici su se svađali sa onima koji nisu prisutni, što je malo šizofreno i dosadno. Parlament će biti interesantan, a videćemo kakva će situacija biti u gradskoj vlasti. Ja navijam za to da bude zanimljivo – govori Kesić.

Sedišta rezervisana za publiku od početka pandemije su prazna. Studijski počeci Zorana Kesića vezani su za snimanje bez publike, kada je na televiziji Metropolis imao emisiju Dezinformator, pa ga ova promena ne remeti.

– Publika može mnogo da doprinese emisiji ako je raspoložena, ali ume i da me smori ako se ne smeje na fore koje su dobre jer je stidljiva, pa ćuti. Onda ja moram da prekinem snimanje i kažem: „Šta vam je, ljudi, bre?!“, tako da je publika dvosekli mač. Navikao sam se na snimanje bez nje, sve se brže završi, ali sigurno ćemo u nekom trenutku probati da je vratimo u studio, čisto da vidimo kako ide – objašnjava Kesić.

Gostujući bend odsvirao je svoju numeru. Vreme je za snimanje razgovora sa muzičarima. Kesić pevuši melodiju izvedene „Krinoline“.

– Malo svirkica? Zajahali najgori od najgorih… – konstatuje Kesić kroz ćaskanje sa bendom pred početak snimanja pretposlednjeg dela emisije.

Prisutni ispred kamera se dogovaraju oko najave predstojećeg nastupa i izlaska spota za gorepomenutu pesmu. Počinje snimanje.

– Proba. 442 do Be-o-gra-da.

Kesić poredi Koi Koi sa Darkvud Dabom, muzičari bivaju polaskani. Frontmen Marko Grabež pravi lapsus pri najavi spota.

– Znači danas je petak. Sutra uveče… – počinje Grabež.

– Ne, ne, danas uveče – ispravlja Kesić.

– Aha, okej, danas – zbunjen je Grabež.

– Jer je ovo sad sutra. Danas je sutra – pojašnjava Kesić.

– Znači govorimo večeras. Večeras, odmah nakon gostovanja, izaći će spot za pesmu „Krinolina“ – rešava Grabež zavrzlamu kroz smeh.

Završavaju razgovor, kamera se gasi, Kesić umire od smeha zbog malopređašnje konfuzije. Tradicionalno fotkanje sa bendom.

– Smešak! – viče fotograf.

Bend pakuje opremu i odlazi. Na redu je snimanje uvoda u emisiju.

– Kamera 3, „24 minuta sa Zoranom Kesićem“, Zoran u kadru – javlja kamerman.

– Idemo špica.

– Biće dobra epizoda, imam dobar osećaj – kaže voditelj.

Kesićevo prepoznatljivo pevanje uvodne špice posledica je odsustva publike.

– Uvodna špica je džingl koji smo u toku emisije uživo puštali kada najavljujem gosta ili između tema. Ta melodija ima smisla kada imamo publiku jer se preklapa sa aplauzom. Kada smo izbacili publiku, postalo je besmisleno da iz režije puštamo tu špicu, a meni je nedostajala, pa sam odlučio da je pevam – objašnjava.

Sledeća je rubrika „Vesti koje nam je bilo greota da bacimo“, a Kesić izdvaja vest pod rednim brojem pet.

– Omiljeni insert mi je onaj u kom Miša Vacić, gostujući u emisiji u kojoj treba da izloži svoj predsednički program, opet pije vodu i priča o njoj. On kao da je svestan da je postao poznat po toj čaši vode, pa stalno ima potrebu da ponavlja: „E, ja sam onaj Vacić, sećate me se po vodi!“ – konstatuje Kesić.

Na redu je komentarisanje dešavanja sa praznika demokratije, kako je voditelj krstio izborni dan. Jedan od kamermana drema, svi ostali, pa i sam Kesić slatko se smeju. Voditelj kaže da se ovo dosad nije dešavalo na snimanju, ali srećom ta kamera snima samo gosta koji još nije stigao u studio.

Nema gosta koji po običaju stiže posle analitičara jer, kako veli Kesić, ima previše materijala za ovu epizodu. Pred kamere seda Draža Petrović, počinje analiziranje političkih dešavanja uz dosetljive opaske. Kesić ističe da je u ovoj emisiji bio posebno veseo zbog gledalaca koji osećaju postizbornu depresiju, kao da je i zbog toga odabrao baš Dražu Petrovića za analitičara.

U rubrici „Šta radite, bre, aman, ljudi, bre“ nižu se ispadi srpskih političara.

Poslednji kadar hvata šolju, zaštitni znak emisije na kojoj svake nedelje možemo videti onoga ko je obeležio prethodnih par dana, te zaslužio da se njegov lik ovekoveči na ovaj način.

– U svim američkim kasnovečernjim tok-šouima i humorističkim emisijama voditelj na stolu ima šolju, ali ta šolja nema nikakvu ulogu, osim scenografske. Zato smo se mi potrudili da svaki element te prepoznatljive forme tok-šoua razigramo. U prvoj epizodi „24 minuta“ završna fora je bila da se kad okrenem šolju ukaže Šešelj, pa smo napravili neki panč lajn vezan za njega. To se lepo primilo kod gledalaca, tako da već 264 epizode na svakoj šolji imamo neki lik. To je nešto specifično za našu emisiju, mi to ljubomorno čuvamo i ne damo nikom. Sad je na šolji gospodin iz RIK-a koji je ranije otišao na spavanje zato što je nedelja, kasno je, sutra je ponedeljak, radni dan, ajmo mi lepo na spavanje, neće glasovi nigde da pobegnu. Valjda – priča voditelj smejući se.

Stižemo do kraja snimanja emisije koja traje mnogo duže od 24 minuta.

– Na početku je emisija trajala tačno 24 minuta; sa blokom reklama od šest minuta to je bila polučasovna televizijska forma. Kasnije smo produžili trajanje, ali kada je 24 minuta već postao poznat brend, bilo je glupo da menjamo ime, tako da mi sad trajemo i do sat vremena, a zovemo se 24 minuta – govori Kesić.

Po završetku snimanja poslednje epizode voditelj se brže-bolje presvlači da bi snimio kratak uvod u prošlonedeljnu epizodu koja nije emitovana zbog predizborne tišine. Kesić ovom „epizodom“ koja je zapravo samo jedan od kratkih inserata iz nove epizode objašnjava da njegova emisija ne može da se realizuje a da se ne dotakne političkih dešavanja.