Zoranov brk Dragani Mićalović za tumačenje Ane Karenjine u predstavi niškog Narodnog pozorišta

Ova niška predstava, bez obzira na višeslojnost čuvenog Tolstojevog romana, koji je obeležio ruski realizam, je prvenstveno priča o ljubavi. Irfan Mensur koji sem režije, potpisuje dramaturgiju i i dizajn scene, kaže da u predstavi nije ništa dodato, jer se geniju, kakav je Tolstoj, treba pokloniti a ne pokušavati da se nadmaši. Podseća i da je Karenjina lektira koju su svi morali da čitaju u školi. Nerazumljiva i dosadna kad je prvi put čitao, Ana Karenjina je Mensuru tek pre desetak godina u ponovnom čitanju postala razumljivija.

– Opet sam je uzeo pre jedno tri, četiri godine i pokušao da smislim pozorište. Negde oko godinu i po dana sam se bavio dramatizacijom i napravio svoju dramatizaciju koja nije htela da osudi ni jednog, ni drugog , ni trećeg. Samo sam hteo da ispričam priču da pripadamo ljudskoj vrsti i da nam je sve dostupno i kajanje i sreća i ljubav, a bogami i smrt – pojašnjava Irfan Mensur, ističući da Ana Кarenjina nije obrazovanje, već saznanje.

Prema njegovim rečima Ana Кarenjina je, kad se čovek udubi i kad krene da traga po literaturi, kako kažu, „ženski Hamlet“. 

-Slažem se da je po važnosti „ženski Hamlet“ ali mislim da dilema koju ona ima nije hamletovska. To jeste dilema, ali ona je svoju dilemu rešila. Hamlet svoju dilemu nije rešio, evo već stotinama godina. Hoću da kažem da igrati Anu Кarenjinu i opredeliti se, nije moguće, bar ne čoveku koji iole razmišlja. Ne možete se opredeliti ni za Кarenjina, ni za Vronskog ni za Кarenjinu. To je zapravo jedan triling različitih interesa, različitih vaspitanja, različitih titraja i njih samo treba pomiriti i predstaviti publici, a ova predstava ima publiku, svoju publiku, možda zato što je školska lektira. U svakom slučaju nisam hteo da opteretim predstavu velikim mislima, ni veličinom romana, težinom knjige kada se uzme u ruke, nego sam hteo da sa nekim kratkim i jasnim slikama stvorim jednu vrstu logične konfuzije koja vlada među tim ljudima i njihovim opredeljenjima – istakao je Irfan Mensur govoreći na okruglom stolu nakon predstave. 

Naslovnu ulogu tumačila je Dragana Mićalović koja je Karenjinu odigrala onako kako ju je doživela. Objašnjava da je slepo verovala u Irfana i njegove ideje i svemu što im je govorio. 

-Smatram da se i danas od tog Tolstojevog vremena nešto baš nije promenilo. I dalje svi imamo potrebu za slobodom, koja nam je nekako skučena i nekako nam je dozvoljeno da volimo i mislimo glasno. Tako da sam ja, u nekim svojim osećanjima, dopustila sebi da je upoznam malo dublje. Da zamislim kakva je ona bila kao dete, kakvi su bili njeni roditelji, kako se oblačila. Ovo je način na koji sam ja doživela da je ta Ana Кarenjina, sigurna sam,  postojala – kazala je Dragana Mićalović kojoj je na ovogodišnjim „Danima Zorana Radmilovića“ za maestralno izvedenu ulogu Ane Кarenjine pripao treći Zoranov brk. Dragani Mićalović ovo je prva profesionalna predstava i prva nagrada, a posebno je važna jer je od detinjstva vezana za Zaječar.

 – Prva profesionalna predstava koju sam ikada radila je “Ana Кarenjina” u gradu u kome je živeo moj otac. Prva nagrada koju sam dobila je u pozorištu u kome su igrali moji ujak i ujna. Verujte da meni ovo znači i mnogo više nego što možete da zamislite – istakla je dobitnica Zoranovog brka. 

U ovoj priči o ljubavi, režiju, dramaturgiju i scenografiju potpisuje Irfan Mensur, kompozitor je bio Aleksandar Sanja Ilić, kostimografkinja Biljana Krstić, koreografkinja Danica Ničić, lektorka Nataša Ilić, asistentkinja scenografije i kostimografkinje Katarina Filipović i organizatorka Ivana Stojanović.

Još vesti iz ovog grada

Prosvetari štrajkovali i u Zaječaru

Učenice Muzičke škole iz Zaječara postigle odlične rezultate na Internacionalnom takmičenju solo pevača

U Zaječaru nije poskupela zamena pneumatika

Najavljena rekonstrukcija drvenog mosta na Popovoj plaži u Zaječaru, nakon pisanja Danasa, Nove S i Glasa Zaječara