Zvezdani trenuci Salcburškog festivala

On do danas kategorično odbija svaki snimak u studiju, kao i intervjue. On svira samo live, i samo solo. Na solističkom koncertu 5. avgusta samo Šopen i Rahmanjinov bili su na programu.

Kao i na prethodnim recitalima, Sokolov je omađijao publiku posle nekoliko taktova. Njegova moć da zaroni u akustičke lavirinte i iz tih dubina iznese i transformiše doslovce nečuvene tonove jedinstvena je.

Njegova začuđujuća tehnika i nadvirtuoznost su trijumfalni pohod ovog genijalnog pijaniste. Katedrale zvuka koje on na klaviru proiznosi podsećaju na skulpture Mikelanđela.

Nijedan rubato nije preteran, pedale nisu nikad ni preduboke, ni predugo držane. Prirodnost, srčanost i razoružavajuća autentičnost njegove interpretacije čine ga jedinstvenim pijanistom.

Njegov Šopen i Rahmanjinov su bili najprodorniji pogled u dubinu duše dvojice kompozitora. Publika je kraj koncerta dočekala velikim i dugim aplauzom.

Sokolov je pole zvaničnog programa izveo još šest kompozicija na bis: Bramsa, Šopena, i Bahov koral u Busonijevoj preradi ”Zovem te, Gospode Isuse Hriste”, koji je postao neka vrsta evergreen ovakvih dodataka, često sa patosom rastegnuto i romantizovano. Pod Sokolovljevim rukama – oduhovljujuće!

„CosÍ fan tutte“

Pošto je prošle godine ova senzacionalna inscenacija Mocartove opere „Cosi fan tutte“ zbog epidemije korone bila izvedena u skraćenoj verziji, to je ove godine premijera ponovljena u režiji Kristofa Loja sa dirigentkinjom Joanom Malvic sa Bečkim filharmoničarima.

Loju polazi za rukom da ostvari intimnost među likovima. U njegovoj režiji su to savremeni ljudi, njihov govor tela je jednak ljudima na ulici. Dorabela i Fjordiliđi su najbolje prijateljice, Ferando i Guljielmo su dobri drugari iz suedstva.

Onda će doći do opklade i unakrsnih zamena lica i erotskih igara, po dikatatu žanra dramma giocoso, u kojoj se više ne može razaznati šta je igra, a šta je istinska ljubav.

Tu je režiser uspostavio vešti balans između psihologije, komedije i apstraktnih mustri kretanja. On ne nastoji da bilo koga demaskira, poduči ili bilo šta dokaže – on naprosto dopušta figurama da interagiraju sa nadzemaljskom lepom muzikom u jednoj podezmnoj zloj priči, koja je ujedno i sasvim artificijelna i životno bliska. To čini ovu inscenaciju šarmantnom i spektakularno uspelom.

Koncerti Bečkih filharmoničara

Malerova 3. Simfonija koju je dirigovao Andris Nelsons u izvođenju Bečkih filharmoničara sa ženskim horom Bavarskog radija i dečijim horom.

U ovoj grandioznoj simfoniji koja traje više od dva puna sata, sa solistkinjom Violetom Urmanom, nijansirano se emanira lepota Malerove muzike u završnom adađu. Ovo Malerovo simfonijsko delo je pokazalo u kojoj meri je muzika ovog kompozitora suptilno stremljenje transcendentalnom uznošenju.

Hector Berlioz: La Damnation de Faust, Légende dramatique u 4. dela (1846), u koncertantnom izvođenju Bečkih filharmoničara sa horom Državne opere u Beču i dečijim horom u Salcburgu sa dirigentom Alenom Altinogluom.

Očaravajuća psihologizacija orkestarskog parta u ovoj muzici Faustovih deziluzija i puta u pakao. Mecosopranistkinja Elina Garanča u ulozi Margarite i Čarls Kastelnuovo kao Faust su briljirali, dok je Ildar Abdrazakov kao Mefistofel i mimo vokalnih kvaliteta, vrlo netrazgovetno artikulisao svoj tekst, što je bacailo senku na njegovo celokupno izvođenje.

Solistički koncert Danila Trifonova

Fuga Johana Sebastijana Baha i danas čini enigmu u istoriji muzike i dokumentuje Bahovo genijalno umeće u umetnosti kontrapunkta. Kojim povodom je ona napisano? I za koje instrumente su koncipirane ove 14. fuge i četiri kanona?

Ova pitanja nisu do danas razjašnjena. Ono što je nesumnjivo je njihova spiritualna snaga i lepota te muzike završno sa nebeskim koralom „Jesus bleibt meine Freude“.

Genijalni pijanist Danil Trifonov je celebrirao Bahovu muziku u savršenstvu izraza i doživljaja. Ovaj solistički koncert je za potpisnika, zajedno sa koncertom Sokolova, zvezdani čas ovogodišnjeg 100. godišnjeg jubileja Salcburškog festivala.