Zvučna raznovrsnost celog sveta

Dok god nepokorni sluh istraživača onog što uopšte nije nadohvat ruke u zvuku, neumorno dakle sprovodi u delo svoju samo naizgled sizifovsku ekspediciju – čitava publika je na čistom dobitku. Jer, da nije tako, kada bi ovdašnje koncertne dvorane zatreperile od vibracija udaljenih kultura, i to onih i doslovno nedovidnih, smeštenih preko sedam gora i sedam mora, ali i onih koje su nam tu negde pored, sasvim blizu, dok smo mi valjda suviše užurbani ili razmaženi kao slušaoci da ih primetimo. Festival Todo Mundo, nakon svojih nekadašnjih nezaboravnih proleća u Domu omladine Beograda, izmestio se ovog leta na nove koncertne punktove, koje je već overio Ring Ring nekoliko meseci ranije. A šta to muzika velikog i neopisivo čudesnog sveta nudi u pregrštima narednih dana, otkriva nam Bojan Đorđević, umetnički direktor Festivala.

* Sedmo već izdanje Todo Mundo festivala je pred nama, a na njemu ponovo obilje muzike različitih kultura. Možemo li za početak da u opštim crtama predstavimo muzičku ponudu narednih dana – o kojim kontinentima je reč, kojim koncertnim prostorima, kakvoj vrsti zvuka…?

– World music festival „Todo Mundo“ je od samih početaka imao tendenciju da predstavi baš tu muziku koju obeležava naziv festivala – Celi svet. No, zahvaljujući podršci koju je festival dobio ove godine, stekli smo mogućnost da se razmašemo i da – pored umetnika iz Srbije, sa Balkana i iz Evrope – pozovemo i muzičare iz Indije, Irana, Gane, Egipta, Kanade. Festival, u svetskim okvirima, nije možda veliki, ali je za nas ovo veliki korak. Dve prestižne prestone koncertne dvorane, sa ozbiljnom istorijom i puno dobrih duhova u njima, domaćini su nam – Dvorana Kolarčeve zadužbine, gde će festival biti otvoren nastupima mlade mađarske grupe Čangalo (Csangallo), nakon kojih će na scenu izaći regionalne zvezde, sarajevska grupa Divanhana, s kojom ovaj put nastupa poznata turska pevačica i glumica Suzan Kardeš. Ostatak festivala biće održan u Studentskom kulturnom centru. Tamo će publika moći da čuje i trio iz Radžastana Barmer Boys, novi međunarodni projekat iranske pevačice Golnar Šahjar (Golnar & Mahan), takođe kiparski trio Monsieur Doumani, ljubimca beogradske publike King Ajišobu sa bendom. Ono na šta sam posebno ponosan jeste stalno prisustvo domaćih muzičara na festivalu. Ove godine su Naked – taj fenomenalni i vrlo uposleni beogradski kvartet – hedlajneri festivala, a za poziv upućen grupi Institute, koja deluje 43(!) godine postoji i dodatni razlog – Veljko Nikolić, čuveni Papa Nik, ovogodišnji je laureat nagrade „Vojin Mališa Draškoci“, koju dodeljuje World music Asocijacija Srbije.

* Da li je postojao neki zajednički imenitelj, osnovna tema koja povezuje umetnike unutar festivala, ili bar u okviru svake pojedinačne večeri? Ko su najegzotičniji umetnici, a koji najinovativniji na Festivalu u ovom trenutku? Ko je pak za vas skriveni dragulj ove manifestacije?

– Ove godine je glavna karakteristika festivala ta zvučna raznovrsnost. Nekako najbliži tradiciji su Afrikanci, njihov ‘kologo’ stil je nešto što postoji već veoma dugo. No, svaki od bendova, što je i karakteristika savremenog world musica, na kreativan način spaja etno sa nekim drugim žanrovima ili uticajima. Nekad nam se posreći da u rasporedu turneja možemo ostvariti u potpunosti programsku koncepciju. Dok će na Kolarcu nastupati mladi muzičari – jer članovi Divanhane su mladi, bez obzira što iza sebe imaju čak pet albuma – u SKC-u će 1. septembra nastupiti oni najiskusniji – Papa Nik sa svojim Institutom i Indijci. Želja je bila da u nastavku koncerta grupe Institut bude bend koji dolazi iz neke od zemalja koje su tokom decenija inspirisale Papa Nika. Kod grupa Naked i Golnar&Mahan osećaju se snažni uticaji džez muzike, a poslednje večeri će se publici predstaviti dva sastava koji punom snagom osvajaju svetsko tržište. Ako me pitate za egzotiku, odgovor neće biti Indijci ili Ganci već ono što nemamo priliku da vidimo na domaćim scenama – bend sa Kipra. To je taj skriveni dragulj među brojnim draguljima festivala.

* Kako se razvijala ideja Todo Mundo projekta tokom godina? Šta se sve menjalo i promenilo od one osnovne zamisli do današnjeg izdanja?

– Osnovna ideja je izdržala probu vremena i interesa publike – ono najsvežije sa svetske ‘world music’ scene predstaviti u Beogradu. Festival se u međuvremenu proširio na četiri dana, prepoznat je u svetu, a najzad i kod domaćih institucija kulture. Da bismo u potpunosti ostvarili početnu ideju treba nam još jedna međunarodna konferencija u okviru festivala, kao i gastronomski deo, svakako. Želja da se u festival uključe različiti domaći partneri samo je donekle ostvarena.

* Kako su se u celu ideju uklapali naši ‘world music’ umetnici tokom vremena? Da li su iz ovih festivalskih nastupa proistekle i neke zanimljive kolaboracije?

– World music je toliko bogat poližanr, da svakoj ideji možete prilagoditi program. Umetnici rade svoje, na nama je da ih na vreme i na najbolji način predstavimo. Od saradnji čiji je festival bio inicijator ili dodatni pogon treba spomenuti duo Jovana Pavlovića i Marka Markovića, ali i tek započetu saradnju naše – a bečke – Jelene Popržan i Damira Imamovića.

* Konačno, da li ima sličnosti između davnašnjih početaka Ring Ring festivala i onoga što se u ovim ‘dečjim’ godinama događa sa Todo Mundo idejom? Hoće li u budućnosti ova dva neobična zvučna ogranka snažnije vibrirati između sebe?

– Iako su vremena različita i tehnologija danas omogućava da nam je svakakva egzotika samo na nekoliko klikova mišem, kao i sa Ring Ring festivalom i ovde se borimo za kulturu, za dobrobit domaće scene. A preplitanje – pa to je prirodno, ove godine je Ring Ring zatvorio slovenački trio Širom, za koji sam se dugo premišljao da li bolje idu u svetu etno ili eksperimentalnog zvuka. Papa Nik i neki od članova grupe Naked učestvovali su već na Ring Ring festivalu. Međužanrovska svetla budućnost će sigurno doneti još novih dobrih zajedničkih vibracija.