Toronto

Teško je bilo, ako se baviš umetnošću, odoleti naslovu „Oko za lepo“, što je film Denisa Arkana, doajena kanadske kinematografije, u kome, doduše, baš zbog osetljivosti za lepo, uspešni arhitekta upada u turbulencije melodramskog ljubavnog trougla. Likovi (žena, ljubavnica, prijatelji, buržujska porodica) u filmu su lepi i meki, neprijatnosti su blage i tople, ali to ne sprečava melodramu da ne bude sladunjava, već dirljiva i slojevita, sve zahvaljujući Arkanovom zrelom rediteljskom senzibilitetu. Ta lepota u filmu širi se od karaktera na kvebečki pejzaž, na doziranu autorovu stilizaciju, a kod odjavne špice, praćene nizom arhitektonskih fotografija, i na umetnost.