Deset najčešćih dunavskih riba, a u loncu

Reč čarda potiče iz persijskog jezika i označava nastrešnicu na četiri stuba. Čarde su se još od srednjeg veka na našim prostorima nalazile na drumovima i pored reka i bile su svratište za odmor i okrepljenje. Čarde duž džada izgubile su nekadašnji značaj zbog brzine putovanja, ali su zato sve atraktivnije one na Dunavu. Inače, reč čarda se danas koristi samo u mađarskom i srpskom jeziku.
A reč Dunav, sećate se, potiče ispod Švarcvalda.
Na svakih sedam rečnih kilometara toka ove „glavne ulice“ Evrope nalazi se po jedna čarda, nabrojao je profesor dr Lazar Lazić sa departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo novosadskog PMF-a, preporučujući javnosti knjigu Miroslava Božina „Čarde na Dunavu“. Ovaj turističko-gastronomski vodič pisan očigledno u slavu Njegovog Veličanstva Blagoutrobija mnogima će biti inspiracija da posete neke od predstavljenih čardi, da zaplove Dunavom i osete magičan miris reke ili da se i sami okušaju u pripremanju ribljeg paprikaša ili čorbe.
Priča o dunavskim čardama, koju nam pripoveda novinar, publicista i hedonista ovdašnji Miroslav Božin, u slobodno vreme direktor marketinga Novosadskog sajma, počinje na tromeđi Srbije, Hrvatske i Mađarske, u vikend naselju Baračka kod Bezdana, na 1427. kilometru plovnog puta najveće evropske reke. Tamo je egzotična čarda „Pikec“ Siniše Maričića koji s konobarima i kuvarima sprema riblji paprikaš za nezaborav. Odatle priča i Dunav teku dalje predstavljajući još 32 najznamenitije čarde, nizvodno, sve do ušća Tise. O svakoj dunavskoj „kujni“ ovde se saznaje njena lokacija, ambijent, specijaliteti, smeštajni kapaciteti, posebne ponude… U posebnom odeljku predstavljene su gastronomske osobine deset najčešćih dunavskih riba, a tu je i jedanaest probranih recepata za riblje specijalitete koje preporučuju kuvari sa dunavskih čardi. Pored svojih turističko-gastronomskih vrednosti, knjiga „Čarde na Dunavu“ je i svojevrstan priručnik iz zavičajne geografije i istorije u kojem se može pronaći zaboravljena rečica Berava ili saznati da je štuka sa Begečke jame svojevremeno izvožena za Francusku.
Dakle, riblja čorba ili paprikaš, pitanje je sad? Postavljamo ga i Miroslavu Božinu, verujući da bar on sigurno zna odgovor.
– Naravno, najveći broj posetilaca dolazi na čarde zbog ribljih čorbi i paprikaša, kaže ovaj vrsni poznavalac Dunava i njegovih „kujni“. Popularni kotlići, međutim, nisu istog sadržaja tokom Dunava od Bezdana do ušća Tise. Od Bezdana do Bogojeva se kuvaju „najbolji paprikaši na svetu“, pikantnog i izazovnog ukusa i serviraju se uz rezance, najčešće iz domaće radinosti. Taj paprikaš vole mnogi posetioci i najveći broj čardi zbog njih i postoji. Nizvodno, u kulinarskom svetu paprikaša – njih, međutim, smatraju čorbama. Istina je da imaju prirodnu gustinu koju daju luk i aleva paprika, ali mnogi kuvari kažu da su retki, odnosno čorbasti. Verovatno zbog toga niko iz Apatina, Sombora i Bezdana na takmičenjima u Novom Sadu, Bačkoj Palanci i drugim mestima retko kad može da se plasira ispod desetog mesta. U Bačkom Novom Selu, Bačkoj Palanci, Futogu, a sve češće i u Novom Sadu, kuvaju se gušći paprikaši, takođe s rezancima. Gustinu daje često predčorba od pasirane bele ribe ili industrijski dodaci, koje u severnom toku Dunava ne priznaju. Za sve paprikaše je karakteristično da se kuvaju od šarana ili soma, a može i mešano, uz dodatak ponekog parčeta štuke koja daje specifičan miris.